Učitelj

844

АДА А

лико ваљаних учебника.) Ови су они удешени према програму и разрађени просто и методски. Из до сада наведенога види се јасно, какав правац има, овај нов предмет у француским основ. школама. У Немачкој, Аустрији и Швајцарској изгледа да су отпочели да му поклањају већу пажњу. Ми смо држали, да ни ми, ни наше учитељство не смемо ову новину сметнути.с ума, већ да о

њој треба водити рачуна при реорганизацији оси. школа — ако би се т.ј. скоро предузела. С тога смо је и саопштили читаоцима. „Учитеља,“

О потреби овога, предмета није нужно много доказа. Доста је, да се и овде сетимо Куриерових речи.

„Шта треба деца да че 2“

„Оно што треба доцније као људи да раде !“

1 ДРЕДЛОХ

Главног Одбсра учитељског удружења

ПОДПЕСЕН Ш-ЋОЈ УЧИТЕЉСКОЈ ОКУПШТИНИ

НАШЕ ОСНОВНЕ ШЕОЛЕ И ЊИХОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈА

Главни Одбор учит. удружења верује да сви стојимо на томе земљишту, да је у нас културно стање на ниском ступњу развића и да услед тога стојимо врло рђаво у економском погледу. Посматрајући целокупан живот напредних народа, налазимо да у њих има разних установа којима је задатак да ојачавају и разграњавају културу, а с тим уједно и да подижу економно стање у народу. Међ свима тима установама прво место заузимају добро организоване школе. У напредним државама школе су најмоћније оружје за унутарњи и спољни развитак Ти народи школом се обогаћавају. То ви-

1) Као што су:

Едиса топ пога1је еб Јпзегис топ сЕ млаџе а 1 џвасе дез Ееојез ргтаге5, раг М. А. Меттегев , Першће, Метђге де 1' Асадвпе !гапсалзе. Ралл, Шргашје Сћ. Пејастате.

па ргеш!еге Аппев а' Јпзегисклоп тогаје еф стутдаие, раг Рјегге Гајоћ. Ралв, Шргате сјавадџе Аппапа Сопп еј Се.

1' Јавфгџсјоп тога! а 1; Есоје, раг А. Вигаеац. Рамз, Шргашје Расага Вегпћенп ећ Оле.

Ова последња два је такође усвојило министарство просвете.

димо у Немачкој, Чешкој, Француској п у другим напреднијим државама. Сваки парод, који жели да се осигура, да напредује у сваком погледу добра, прибегава добро организованој школи и сматра је као најмоћније срество у борби за свој опстанак. И ми сами, желећи напретка, себи, а посматрајући напредније народе, прибегавамо школи, тежећи да се помоћу ње искобељамо из нашег културног ништавила и да придобијемо чвршћу основу за наш свеколиви друштвени прогрес. Ради тога и почели смо у раније време да обраћамо живљу пажњу на осн. школу. Тако данас у нас постоје више и ниже основне шкоде, а сем ових и продужне, којима је задатак да се учврсти и прошири оно знање које је стечено у нижој основној школи. Овај напредак, који се огледа у оснивању осн. школа, тврди да и ми имамо вере у школу и да појимамо њен значај. То је лепа појава у нашем друштвеном животу. Али не треба сметнути с ума једну огромну грешеу, коју смо учинили приликом установљавања ових школа, Та грешка састоји се у томе што ми нисмо дали тим школама онај карактер који оне треба да имају