Učitelj

тридесет ти пет година службе. Ово је ваљда доста ' 8

3. У свези са ова два разлога, којима смо тврдили, Да је много тридесет и пет година учитељске службе до потпутне пензије, стоји још и трећи врло важан разлог, а то је говорење. Јриродом самога посла учитељ је приморан, да непрестано говори. Било да деци што год приповеда, било да их што год пропитује и с њима да говори, главна је ствар да он увек мора говорити. Ма који наставни предмет био учитељ мора да говори и да напреже и свој мозак и органе дисања. Сваки човек, који се бави умним радом, зна по себи, а и науком је доказано, какав умор настаје после неколико часова таквога рада. Кад се то зна, онда није тешво доказати, колико је умни рад тежи и за здравље штетнији, кад је скопчан са непрестаним говорењем. Још је лавше свакоме увидети, како је за здравље опасно кад се умни рад у свези говорењем врши у простору, у коме је ваздух искварен онако, као што је искварен ваздух у учионицама тесним и ниским, које немају никакве вентилације, а у којима се учи 50 до 60 ученика.

Додавши још и овај разлог, надамо се, да неће бити ни једнога свесног човека, који се неће сложити с нама томе, да је тридесет и пет година учитељске службе много, и да их треба свести на мање!

Овде нам је потребно једно мало упоређење. Надамо су, да нам за ово неће нико замерити.

У нашој земљи имају само две уређене струке: правна и шросветна.

Судија може бити само онај, који је свршио шравни факултет. Дакле, тражи му се квалификација.

Професор може бити само онај, који је свршио философски или тернички факултет на Вел. Школи м положио професорски испит. Дакле, и овде се тражи квалификација, само мало строжија него код судија.

А ко може бити учитељ '

Учитељ може бити онај, који је свршио учитељску школу ли богословију ф полтжио испит учитељске Способности. И овде се дакле тражи квалификација.

Ла оставимо сад судије. То су људи потауно независни, које је закон оградио од сваке људске самовоље. Њима, је утврђена перподска повишица плате. Они се не морају сељакати из места у место. Њихов живот осигуран је у окружној вароши. Њихов је посао пола механички, пола умни. Оставимо давл ове људе, који могу никад и не тражити пенсију. Бацимо један мали поглед на службу професора, тих учитеља, великиг ђака.

Професор може дотерати до пет Фиљада динара годишње плате за двадевет и пет година службе, учитељ не може имати више од две тиљаде четири стотине осамдесет динара (изузимам стан и огрев, који не улази у пенеију). Разлика је у половину. ПроФесор може имати службу само у каквој окружној вароши, учитељ може имати службу у сваком седлу, у Коме има школа, а каквих села има у нас, то је позната ствар. (Види Кладурово, Мочиоце, Придворицу итд. итд.). Професор има своју периодску повишицу сваких