Učitelj

— „Нађите сви оне прве две главне

црте на вашим таблицама и метите прст на њих“! — Ја прођох свуд и видех да је добро. — „Напишите сад у првом реду по пет н“! — Пишу. — Петар није седио добро, а Бошко није држао добро писаљву; ја их опоменух и они се поправише, Пошто написаше сви, ја прегледах свију рад. Неки беше прешао главне црте са.

неки беше написао на криво; пошто их

поправих, рекох да оставе писаљке више таблица на скамији и да седе усправљено. Сви седе лепо. Ја написах на табли н труковано ч рекох: „ево још једно писме за глас н,; погледајте како ово н нема нешто што има оно горње #“/ — Ови гледе критички, а за тим дигоше руке. — „Кажи ти, Владимире, шта нема ово друго н, а има само прво“р — „Друго н нема нагнуту (косу) црту с леве и десне стране“ ! — одговори Владимир. — „А ко може да погоди шта има ово друго н, а нема прво“ % — упитах ја. — Пошто посматраше два, три секунда, дигоше руке. — „Светозаре, кањи ти“! „Ово друго н има положене цртице горе и доле, а прво нема“! — рече Светозар. — За тим на моје питање: како стоји прво, а како друго н, јавише се

"се готово сви. Ја прозвах од слабијих и

н они одговорише, да је прво мн мало натнуто на десно, а друго н стоји са свим усправљено. — Дете сада напишите у П. реду, где су главне црте на. вашам таблицама, усправљено н шест пута, — Увимљу писаљке и пишу. Док су они писали, ја

сам обилазио и исправљао став и држање |

писаљке код појединих, а неке сам У ћивао да поправе недостатке њиховог н.

Пошто сви написаше,, ја прегледах и за- |

поведих да оставе таблице у скамију.

_ Ови седе усправљено, знак је, да су оставили таблице и да очекују даље наређење. Ја избрисах на табли н, а за тим пропитах: „кањо се пише нагнуто н, а како усправљено н; каква је разлика између једног и другог; и које се зове нагнуто, а које усправљено н. — Поеде овога написах на табли више слогова са нон са познатим писменима тако, да је н дола-

зило и напред и после, мешајући, да једни слогови буду нанисани трукованим (управљеним писменима, а други рукописним (нагнутим). — Пошто су већина њих прочитали ове слогове и објаснили, шта су то слогови (пун глас са једним или два за сада — полугласовима), замених их речима, које сам склонио са свима познатим писменима, мешајући опет, да једне речи буду написане рукописним, а друге трукованим писменима. — Ја позвах да читамо ове речи. Од оних који се јавише, прозвах најбољег, и таман их он прочита, отежући глас на појединим писменима, куцну час и — ја прекинух даљи рад. Ове пак речи оставих на табли, да их деца читају и преписују, а да с њим коначно свршим идућег часа. (Идућег часа као наставак рада беше ми: читање оних речи протегнутим гласом на самогласнилима; дељење речи на слогове — по самогласницима; сравњавање писмена из појединих речи; премештање писмена из једне речи. у другу и мењање смисла код појединих речи ; сравњавање и разликовање речи по броју писмена и тражење сувишних писмена у већим речима (спајање срп. језика с рачуном); и преписивање ових речи. Са, овим заврших и са — гласом -— н. —). Пустих децу напоље на одмор. Пуетише

децу и остали наставници. Изађоше сва

деца, измешаше се и почеше да се играју. Ми смо имали добар преглед свију ученика; често пута смо се обазирали на њих и — тога дана ништа се не деси О чему би могли овде што проговорити, само једноме беху у игри поцепали рукав, Он дође да се жали, но ми га одбисмо речима : да је то било у игри нехотице, а себи ставимо у задатак, да сваки код својих ученика учини примедбу, односно овог случаја : да им препоручи, да се при и-

_трању добро чувају, да један другоме не

би учинили штету, јер није право да неко буде оштећен и увређен.

Пре но што опишем други час, овде би читаоцима. изнео једно објашњење о [-ом часу. Знам да су се многи запатади: како то, да се овај учитељ није придржавао