Učitelj

147

висинама друштвеног изображења, представљајући нам тако поједине стушње великог развитка филогенетичког, којим је ишло све човечанство.

Закон развитка вреди дакле како за масу тако и за, дух, па је у друштвеном свету много знатнији но у природи, тако да се чудимо, како да се није открио пре у њему но у природи.

Овај закон, који су одавна слутили гениални Философи и песници, био је објашњен тек најновијом науком Дарвиновом.

Нарочито је Дарвиниста Хекел свео овај важан закон на тачну Формулу. Та Формула гласи од прилике овако : Онтогенетички развој сваког појединца, јесте само кратко понављање дотичног развоја Филогенетичког, тј. сваки појединац пролази при свом развоју у краткости оне ступње, што их је морало проћи племе, коме он припада.

Да овај Филогенетички закон вреди и у душевном свету, то се најбоље може доказати развитком говора, који је порекла искључиво филогенетичког.

Говор је отелотворени дух. У његову садржину спадају бар све јасне представе, на којима се оснивају најзнатније Функције духа, нарочито цео свет мисли, на име расуђивање, испитивање, упоређивање. Што не умемо исказати речима, то можемо истина слутити, осећати, али не јасно представљати тј. замислити.

С тога је равитак духа напредовао упоредо и узајамно са развитком говора. Као што се свилена буба, савија у своје предиво, тако гради људски дух свој говор.

То наравно није посао појединих људи, већ целог људског рода, који зовемо народ. Па управо за то, што је целокупан народ саградио свој заједнички говор за своје нарочите душевне потребе и у њему оставио све, на чему се цела његова личност оснива: зато појимамо, што сваки народ сматра свој народни језик као свети паладијум своје народности, које брани као своју соп-