Učitelj

66, ве а о ла 0 ројевј геет. Свет т. ј. материја са њеним преумућствима, својствима или покретањима, које ми силом зовемо, мора још од вечности да постоји и постојаће до у бесконачност. Другим речима. свет не може да буде створен. Када, би најпосле неко таково стварање света усвојио, он би пре свега морао да докаже, како би се то могло замислити да нешто из ничега, постане, а то је немогуће. После тога он би морао ла докаже:, како је могуће замислити да је стваралачка сила света пре свога стварања. егзистирала, без да је што стварала или делатна била; а то јејош већа немогућност. Као што је немогућа представа материје без силе, исто је тако немогућа представа стваралачке силе, која је неделатна и без реалне егзистенције. А узме ли седа је био некад какав првобитни хаос, у коме је стваралачка силау извесно време учинила поредак и свет дала; то онда појам стварања изгледа, такав, који, као да се враћа вечности света, и сваки стварајући принцип искључује. Ако се нека стваралачка сила, свемоћ, нека, апсолутна потенција, нека светска прадуша, неко непознато Х па ма каквог имена дали том Х — ако се дакле то све као узрок стварању света замисли; то се онда мора рећи, да тај узрок није могао ни пре а ни после створења да постоји, наравно, ако му придамо појам времена. Пре створења није могао постојати из побројаних разлога; а после исто тако нијс могао постојати, пошто се мир и неделатност са појмом силе и снаге никако не може да споји, уједини. Стваралачка свемоћ, која се не би показивала, или која, не би знака свог опстанка показивала, таква сила не може ни да екзистира, нити у нашој памети ма на који начин да се замисли. Ре поп аррагепш из еБ поп ехафепшћђиг вадет езЕ гаћо. А када би се узело да је стваралачка сила после створења т. ј. онога што је створила, кад би се узело даје потонула у саму себе, у своје унутрашње самосматрање, вечиту тишину, то бионда таква представа, била једна Филозофска слика. фантазије без икакве реалне или стварне основе.

То би онда још остала само трећа могућност. Стваралачка, сила је наједанпут, изненада и без икаква разлога из ничега искочила, створила, свет (из чега 2 и одма, оног тренутка још с створењем у саму себе утонула, некако се свету предала и у сверастворила. Многи Филозофи и лајици, врло су радо усвајали ту поставку, јер они мишљаху да сутим помирили непроменљива Факта, и природне законе са веровањем на какав ванприродни, вансветски принцип. Највише религиозних представа, везују се више или мање за ту идеју постања, само с том разликом, што они замишљаху тај светски дух после стварања као неку вишу силу, која се не