Učitelj

156

креће, која мирује, но која се по вољи може покренути кад год јој се прохте. Онима, који загонетност света хоће веровањем да растумаче, може најпосле то доста да буде. Али за оне, који и овде разум и логичко мишљење хоће за вођу да имају, то је несхватљиво; то они одбивају, не примају, као и све оно, што је слично томе. Већ сама примена појма времена, ограниченог на стваралачку силу, садржи у себи бесмислицу ;а још већа бесмислица је постање из ничега. Творачка сила, која саму себе ствара, или која из ничега происходи, једна Камза 5 (узрок самог себе) слична је шали Минхаузеновој, који се сам вата руком за косу, вуче и из блата извлачи. Дода ли се стварачкој сили атрибут вечност, то опет остаје једно исто. Узалудно тражење Филозофа о узроку света јесте т. 8. Кертезвив т тиши т.ј. тоје враћање у бесконачност и тражење узрока свију узрока појава, тражење крајњсг циља, што је немогуће. Свакако је лакше схватити и замислити свет са својим савршенствима и несавршенствима као вечити процес развића и стукнућа још од вечности, но схватити га као безузрочно стварање неке творачке силе из безузрочнога ништа,

Када дакле стваралачка сила не могаше бити ту пре постања свију ствари; а када и после не могаше постојати; када она дакле никако не може да се замисли, да бар тренутну екзистенпију имати може; када су, даље, сила и материја бесмртни; ипо што нема силе бев материје и материје без виле — то онда не може бити сумње, да свет није створен каквом спољном вољом, већ да је вечит. Што нема почетка ни конца у времену и простору, то не може имати почетка и краја у егзистенцији. Што не може да буде поништено, не може ни створене да буде! — «Материја је нестворљива, као што јеи непропадљива,“ (К. Фоктј. „Кад материја не може да пропадне, то не може ни да се створи.“ |Шпилерј. „Свет, као целина је безузрочан, нестворљив и вечит,“ (Ди — Прел). —

Ако је данас тако прост и схватљив појам недељивости материје и силе, то није увек тако било. Тек многим и дугим Фазама, развића људске свести дошло се дотле, да сета истина појми а заблуда побије. И Грове врло лепо вели: прави и најпростији поглед ствари је онај, до кога се најпосле долази; и простота је један знак истиме. |Бутрјех хе зе ши. По енглеском научењаку Вепсе [0пез-у идеја силе и материје је учинила три Фазе у свом развићу ; а ми се налазимо у последњој. У првој Фази држана је сила и материја за две са свим оделите и различне ствари. И разним природним силама су давана различита имена, приписујући им моћ надприродних бића. Тако постадоше земља, небо, ваздух, вода, ветар, реке, светлост, ватра, сунце, тама, дан, ноћ и т. д. А према томе