Učitelj

630

и на 2. боја. И путови ду дивни: насути песком или шљунком и ваљком преваљани, а сем тога омеђени дрвећем, јаблановима, да не би путници, кад завеју сметови, залутали. И шуме су дивно уређене, и вештачки (негде) подигнуте; негде су шуме подигнуте од јабланова, а негде опет од самих јела. Шуме гаје као и друго биље. Виногради су обично по врло стрменитим местама, где се виђају терасе начињене 04 зидова, да умање косину. — Фрнацези прежу у плуг 1, 2 или 3. коња. Стоку не прежу као ми: 3 и 2. брава, него 1. и 1. џи !, сваког за себе — једног за другим као жаралови. А овако је и лакше за стоку. — Спопље не дену у коморе, снопове, у купе, као и сено. Сељаци се носе европски; вреАнп су и ране на посао. Око куће има, башта.

Пред Паризом има млого баштована и вила, одакле Парижани набављају своје намирнице. Жељно смо очакивали, да угледамо чувени и огромни Париз, да видимо Ајфелову Кулу, то чудовиште Данашње технике. Непрестано пролавимо кроз предграђа париска. Очи смо изгубили не би г угледали нашу цељ — Париз. Извирујемо кроз прозоре, али ништа, не видимо тј. не видимо Париз, Путници се ужурбали, једнако нешто радосно говоре; на свачијем лицу читаш радост, Е, овде ће бити! Е, онде ће битн! Нема Париза! О белаја! () наше муке! Већ смо били изашли из стрпљења, “-" из коже; већ смо се били умирили; већ смо изгубили наду и вољу — а тек се указа срце Париза, и влаковођа са муњевите Францеске жељезнице викну: «Париз !“

Ми покуљасмо на поље. Са источне стране уђосмо у Џариз. Док бејах у колима не осећах ништа особитога;: алп кад се скидох и изађох на ублободу», онда тек наста дивота. Ми Срби, растурени по разним вагонима, бејасмо се у путу Договорили, да се не одвајамо, јер се можемо погубити по пространом Паризу. Али кад изађосмо пред колодвор, распрштасмо се куд који Неки издадоше; само нас тројица. остадосмо заједно. Ту је било билество Фијакера и омнибуса, ну за нас не остаде ни један празан Ми "пођемо пешке. Мало за тим пред нас изађе један човек у сиромашном али скромном оделу, п понуди нам квартир. Ми пођемо за њим. Кад нам рекоше: 10 Франака једна соба ми одмах окренусмо леђа. У излажењу деси ми се један мали и шаљиви малер. Како Парижани имају свуда — по Хотелима, собама и ходницима — велика огледала, то кад се вратисмо преда мном указваше се моји сапутници У Аупликату. Ја се мало зачудих. Огледала нисам приметио, па не мислећи — (можда сам нешто и мислио, ал не знам) — пођем напред; кад главом лупих о огледало, ја се онда сетих у чему је ствар. Једна Францескиња,. по свој прилици собарицл, мало се насмеја, али опет учтиво Ја се окретох, да видим ни је ли ко спазио; насмејах се на ту Францескињу, и одох за другима

Изишав одатле, запштамо 32 хотел Монж, где обично одседају Срби. Наш наметнути вођ извади нам 3. карте у једној канцеларији; на њима пишу голи бројеви, те казују да су та места празна. Попнемо се на „трамвај,“ и донсрле смо се возили, а после пођемо пешке, Куда смо лутали це знам, тек толико зпам да пређосмо Сену; после млогог запиткивања нађемо Монж Ту ћемо пре-

Ма ока