Učitelj

634

сунца, а месец око себе, земље и са земљом опет око супца окре“ ће. Помрачења месечева претстављена су пластички, те се све лепо види.

Табла. има од 3. сорте: беличасте, црне и црнкасте; прва је за прну креду, а друге две за белу. Све три табле стоје једна нрека друге, и могу се пскретати — горе и доле. На истом месту стоје више табла и уклупчане мапе, и оне се спуштају и подижу, кад која затреба. Врло практично. Име табла које се склапају као књига.

Цртање. Код њиховог цртања значајно је, што се праве модели од гипса; тј праве се у гипсу удубљења, утискивања, упечаци, калупи, да се могу видети оне црте, које се имају повући као контура. Или овако. Артија се пресује, те изађу испупчене слике, на којима се виде све оне црте, које ученици треба да повуку. Ово је врло очигледно. Ово је прелаз ка цртању предмета из природе.

Да изнесем све ступње, кроз које пролази цртање у основној Француској таколи. Прво се "црта по линијама, па онда између тач кица, после долази цртање по готовој слици, која је тавно израђена (— Разуме се да се у први мах повлаче прво праве црте, па онда косе, положене и криве —), после овога настаје цртање по Фигури која је тек у неким деловима престављена, па најпосле прелази се на цртање без икаке помоћи —- на слободоручно цртање

Цртање мапа почиње се контуром - границама, па онда се цртају реке, вароши, планине и путови.

Међу нацртаним сликама има: човек, чамац, језеро, птица пије воду, овца, чамац на језеру, зец, човек држи пушку, лептир буба, во, клас, човек се вози на чамцу, дрво, лист, девојче храни пилиће, јелен, човек се вози а јелен вуче саонице, риба, рука, сунце девојка носн амрел, цилиндер. карта, цвет, змија се пуже уз дрво, ђуприја на свод, чешаљ, четка, глоб. виљушка, лажица, свећњак, рука држи цвет, човек пеца рибу, ципела, кревет, брадва, бутела, псето, сат, човек дува у трубу, добош, јарац, ножице, печурке, срп. итд, итд. Ја сам нарочито исписао имена слика, што видох на цртанкама ђака из основ. Францеске школе: Ови су цртежи слободоручни, и цртани су без икаког прегледа — онако из памети. Пре свега пада у очи ова разноликост цртаних предмета а после израда самих слика. Из овога може се извести ова поука: Ђаке треба за кратко време навићи да вуку праве и криве црте, па им после одмах дати да цртају разне предмет из природе. И сам сам тако чинио 1886 године, док не беху азашли ови садашњи Формулари — дцртанке, које само стварају механизам; — резултат је био бољи. Износио сам разне предмете пред децу, и упућивао их како треба да цртају, — а ствари простијег облика цртала су и без мога упућивања. Премртавањем се ствара механизам. Ето н. пр. ја би могао пре цртати најтежу слику, и не могу да нацртам лепо неки предмет из природе; — млого што шта не могу никако да нацртам. Ово је јасно.

У Францеској цртају са %. срества: шрућем, концом, иглом и плавазом. Прво се цртање састоју у прављењу разних ствари