Učitelj

641

четврти у тигањ, пети — — — — — ђаво би га знао. Све то изгледа као «буди Вог с пама“, — као кад се туца кафа. Те 4. цуре, које су цело особље позоришно, превијају се на триста, начина, у триста некаких комбинација. То превијање њихово личи на чучеке. Преставе су мимичке. Из овога се види, да је њихово позориште у почетку развитка; сад се тек кренуло да се развија. Требало би му 1000 година, да се без утицаја развије у даиашње позориште.

Сем позоришта овде се види и то чиме се занимају становници далеког Истока. Ту ћете видети мушкарце како врло брзо, вешто и дивно израђују (плету) шешире, и то од сламе дрвене; даље израђују лепе столице, столове итд. А једна сељанка, ништа ве говори, седи у једном обору, и ту кад јој ко пружи мараму белу да му штогод извезе; она то учини врло вешто са писаљком и врућом тачношћу, као оно наше сељанке кад шарају јаја о Ускрсу.

У том одељку видох како се девојке нечим мажу и беле лице, а веђе (обрве) бојадише на црно. Ту има и једни ћуприја од саме трске.

Јаванци имају бропзаних ствари, н. пр. рака, октапода, рибг, корњаче, змије итд. Чешљеви су им од костију, бронзе, злата па и од дрвета.

На Суматри видох топ а на Цејлону ножеве као јатагане, стреле, копља, огрлице од нанизаних зуба, добош итд.

У Централној Арабији забележих: чарапе, чизме (налик на турскеј, ибрик и разне тканине. А' у Џамири лепе тканине и ципеле као јеменије.

Суза се одликује Артаксерксовим „дворцем. У Персији има лепих тканина. Има и ћилимова. Ткапине су им страшно шарене и сјајне због позлате (срме). У овом одељку видох и статују Мирзе Шафи-а и још пеколицине Персијанаца у народном оделу.

Магареће позориште. На једном крају Марс. Поља чух гајде инеку вику. Пред вратима сеђаше један Азијаћанин, и позпваше свет да улази унутра, Менекопкаше да дознам шта је унутра Бацим му 50. пр. па, уђем унутра. Преда мном указа се огромна шатра, у којој бејаше преко 100. магараца маркирапих, На средини сеђаху неколицина Азијаћана; један од њих свираше као у гајде, а двојица загрљени играху. Ја бацих неколико погледа на магарце и Азијаћане, па узданух за мојим стопарцем, и пзиђох; — као да нисам гледао магарце и у Србији.

Анамићани и Тонкињани, око којих су се толико крвили Францези, имају своје дућане — читаву чаршију — позориште, куће, ограде, породице из њихове земље, — све као и код Јаванаца ·- Позориште ом је најчудније. Некако дивљачке ствари највише интеревују — збогсвоје необичности, или примитивности. Шетамо се по одељку Анамитском; завлачимо се по њиховим становима, (ћумезимај, обилазимо око њихових бурдеља, Тледамо како живе у кући, селу итд. — а на један пут указа се пред нама повећа једна, зграда од дасака начињена. Видосмо како се свет мота и