Učitelj, Feb 01, 1890, page 58

из школског ЗВИВОТД.

ен Зе

„лаже, лаже!,

Молила су ме деца да им покажем слике Шрајберове. Учинио сам по вољи, Наместио на таблу, па само гледам: како су се пре дала посматрању, Сви погледи стоје тамо заковани. Очи нико не скида са слика. Само су лица радосно развучена. Деца уживају У посматрању слика, а ја у посматрању њих. О како је то радостан тренутак у мом учитељском послу! — Тако смо заједно били. срећни.

Пошто сам им казао како се која од ових животиња, зове _ почео сам питати :;

— Ко је видео ову животињу 2

— Ко је овуг и т. д. И знате ли шта2 Ово је први разред, кога сам ја по начелима очигледне наставе и по разним упуствима,

припремао за ученике првог разреда, за увод у буквар, за способност говора: коме сам ја хтео да одрешим везани језик и да га упутим да постане послушан слуга господара мозга. — И колико сам муке имао, колико сувопарности ! Каква, је то педагогија, која, · Мисли да су у првом разреду првих часова, први почеци, почињу „са разговором о столици, о столу, о кревету, о клупи итд. Зар ништа занимљивије, ништа примамљивије не могаше измислити ови наши Упуство писци ! ; · ;

Од овога сретнога дана, ја се не држим ни једнога упуства

у очигледној настави. Радим сам кад ми шта на згоду АОђог и предавања и успех и дисциплина — све је сада боље.

Кад смо посматрали слике, па повели разговор. Пала сам ви4260, како се почеше дрешити и они језици, које није могао одрешити петодневни рад о столицама, асталима и прозорима. Ја стао

код табле, па питам час ово, час оно. Деца, се утркују. Једно прича о курјаку, друго казује његов изглед, (јер га видело у менажерији), трећи о месту где он живи.

Напослетку устаде и Ттихомир П.... Он „повторава,“ па и јесте мало слободнији од других. - Бо