Učitelj

173

опит он је узео Термомултипликатор Мелонов, и метнуо га је на издубљење потиљне кости. Довољно је сад било само да неко закуца на вратима или да ма каква се реч каже лицу на коме се врши овај опит, па да се температура његова мозга одма повиси за неколико степена. Примећено је, да при умној радњи сви делови мозга немају подједнаку температуру; то показују опити Брока, који је испитивао температуру мозга оса шест термометара. Ове је он метнуо на разне делове лобање и нашао је, да при умној радњи предњи делови мозга имају већу температуру, а задњи — мању. Ова је разлика у једном само степену по Целзијусу. Ова шест термометара пошто су била до саме коже на лобањи, то су свакако показивали промену температуре на кожи а не на мозгу, али ипак по овоме може да се судим о температури мозга. Ово је потврдио Ши. Он је испитивао са термоскопом, не површину лобање, већ површину самог мозга на животињама, и доказао је, да се одиста температура мења то на једном то на другом месту, према упечатку, који утиче на животињу“). Из овога, излази то, да при психолошкој радњи крв у свима деловима мозга није у подједнакој количини. | Тако, пошто се врв креће у оним органима, који раде, то се смањује у другим деловима тела, који не раде, и ови последњи губе способност за рад, који је њима својствен. Н. пр. после ручка крв се креће у органима за варење и ми осећамо онда неку санљивост и неспособност за умни рад. Ово долази за то, што је крв отишла из мозга. Напротив, дубоко мишљење и јаки душевни потреси довлече крв у мозак а смањују га у органима за варење. Ако дуго радимо тешке послове, и то целом снагом, то се крв разиђе по целој снази, и тада ми нисмо способни да концентришемо никакво мишљење. |

и Види «„Свбтњ>: 1879. године Пон, Прим аву на књигу професора Тарханова «Психомотарнбје центрћ!. у