Učitelj, Mar 01, 1890, page 19

119

артериозном крвљу, тад ће он много брже од осталих да привуче нашу пажњу. Но неки узрок може независно од спољних упечатака да утиче на поделу артериовне крви у мозгу, а свакако и на ту радњу коју производе у нами различни упечаци. Свакако, тај узрок, то је психолошко стање, у коме се налазимо онда, кад дела на нас спољни упечатак; тако ток наших мисли; наши душевни покрети не могу да постоје, а да не утичу на крвоток у мозгу. Тако кад јодне мисли смењују у нашој глави друге, повлаче за собом промену количине крви у појединим деловима мозга, а заједно с тим и промену душевног стања, које — душевно стање -- долази од спољних упечатака.

Да би јасније појмили узајамно делање, које постоји међу ходом наших мисли и резултатима који произилазе утицајем спољних упечатака на чулне органе, неопходно је потребно, да примимо овај научни Ффакт: да са стране процеса, који се свршавају у централним деловима мозга, нема битне. разлике међу успоменом о предмету и осећањем, које је изазвао сам тај предмет кад је делао на орган осећања. Расматрамо ли ми ма какав предмети ли мислимо о њему, тад у радно стање долазе једне исте ћелије мозга; по томе и при делању извесног упечатка на нас и при сећању о њему произилазе једне исте промене у можданом крвотоку. "Замислимо сад да у нашој глави рађа се сећање о ма каквом упечатку, и то онда кад тај упечатак дела на наша чула сам; појамно је, да ће он да затекне одговарајући део мозга снабдевеним са довољном колпчином артериозне крви, и која је постављена у таково стање, да нам може одма да произведе тај упечатак. Ето по чему се показујемо осетљивим ка. најслабијем упечатку, само ако га очекујемо или ако појимамо његов карактер; међу тим ако је обратно, ми га баш никако не ћемо осетити. Ми можемо са свим с' вољом да слушамо нешто, па да га ипак не чујемо; с вољом да рас-

12“