Učitelj

једнака процеса, који, разуме се, један другог ојачавају.

На овоме је основана једна справа у физици, која, оја-

чава тонове звука. Слушајући звукове, који се производе виолином или Флаутом, ми не можемо да приметимо њихову сложеност, јер они у себи имају осим основних тонова који се равликују, још и друге слабије, од којих зависи тембр (боја гласа), звукова, који се производи музикалним инштруменгима, Да би приметили ове споре-. дне тонове, потребно је предходно, да засебно чујемо

тај тон; желећи на пр. да произведемо какав тон из

реда споредних тонова, потребно је да потресом жице,

код које је тај споредни тон. произведемо потрес она

жице, код које је тај споредни тон основни, Само тада

кад га чујемо и кад сазнамо, какав ће тон да дела на

наше ухо, ми ћемо бити у стању, да га разликујемо и

ако је он споредан. Тиндаљ показујући у својим лек-

цијама о звуку, овим начином, којим се могу да разли-

кују споредни тонови, наводи овакву приповетку о Фарадеју: «ја сам хтео да му покажем особито делање,

електро-магнета на кристал. Све је већ готово, али на, једанпут у тренутку кад сам хтео да произведем маг-

нетисање, он је положио своју руку на моје раме и пи-. тао ме: «На шта ћу ја да обратим пажњу“; Усљед мно-_ гих упечатака који су произведени експериментима, чак

и овај први између свију експериментатора, признао је

како је неопходно потребно да се каже: на шта треба,

обратити своју пажњу. »').

Намера, да се обрати пажња на ма какви упечатак, ствара у нама опредељени и јасни појам онога, на шта треба да се обрати пажња. По овоме, кад смо се ми решили да усредсредимо пажњу на ма какви упечатак, значи, ми већ мислимо о њему; значи, већ су дошле у радно стање оне ћелијце мозга, на које ће да дела, тај упечатак, Према овоме није чудновато, зашто ћемо

1) Тиндаљ. Лекције о звуку.