Učitelj

229

Као што мало пре рекох, данас се код свију образованих народа прихватила васпитна система чувенога педагога Фридриха Фребла, кој и је управо спојио екетремне назоре славних педагога Песталоција и Фихте-а.

Хенрих Песталоције, славни циришки педагог, очекивао је спас човечанства од куће и породице, јер у породици треба човека припремити за друштвени живот. Према томе, Хенрих Песталоције сматрао је породицу као школу људскоме роду. А педагог Фихте, највећу је важност и спас човечанства оснивао на јавном васпитању. Док педагог Фридрих Фребел, узео је средњи пут и спојио оба начела и Песталоцијева и Фихтеова уједно. Он је управо и везао и спојио јавно васпитање с домаћим, а тиме је прокрчио земљиште које је стајало између куће и школе и између школе и спољног света. Сва пажња педагога Фребла, обраћена је на васпитање деце у оно доба, када су она најнежнија и најпријемљивија и када се лако могу поправити и покварити. Децу у то доба, (од 3—6 године), упоредио је са младим биљкама. Па за то је и своју колу назвао «Кир Дегсатеп,» што на српоки значи «дечија башта» или «дечије забавиште.» Фребел овоју школу замишља, као неку башту, у којој се деца развијају телесно и духовно под непрестаним надзором и упутством доброга васпитача Под таквим непрестаним надзором и упуством, деца се оспособе за прелазаку основну школу, јер добијају више представа и правилније појмове о појединим стварима и догађајима. Сем тога, у таквим забавиштима, деца се навикавају на извесан ред,. поредак и тачност ; стварају им се и буде осећања за све оно, што је лепо, добро и истинито. ТА

Многи чедагози из новога доба дошли су до закључка, да је васпитање деце за првих седам година најважније и најтеже. Они су то доба детињства упоређивали са младим биљкама и животињама. Јер као што