Učitelj

241

често нарају и кажњавају своје ученике. Ови ничим неоправдани поступци. од стране наставника учине те се деца огорче и постану неваљала ! Не мање за осуду је и то: што неки наставници називају децу погрдним именима и тиме их понижавају и убијају им вољу за сваки даљи рад. — Бој и претња стварају у деци ропски дух : а награда и казне, па биле оне физичне или моралне, треба употребљавати врло озбиљно и штедљиво, јер су оне по морални живот дечији то што лекови по здравље.

Од добро васпитане а и старије деце треба захтевати, да служе за пример млађој и мање васпитаној деци; а сваки напредак код ове деце треба мудро и паметно похвалити, јер им се тиме буди частољубље, те и даље у добру напредују. Но најглавније је правило при васпитању деце, да се деца што више занимају душевним и телесним радом. јер: рад је извор свију врлина, а лењест је почетак свију зала....

Да би семе, које учитељ у школи сеје, пало на добру земљу и уродило добрим плодом. деца се морају у самоме почетку навићи на: уредност, послушност 4истоту, пристојност, пажљивост, поштовање старијих и уважавање свега, што је добро и узвишено. Ово је први и битни услов за добро уређену школу; а све се ово може постићи: одушевљеном наставом, корисним радом, уљудним и примерним поступањем са децом, паметним и разложним одржавањем реда у школи, навикавањем на све што је добро и умесно, а одвраћањем од свега што води децу неваљалству и пороцима |

Тако исто да би деца уредно и уљудно у школу д0лазила. вужно је, да учитељ навикне децу првих дана, кад дођу у школу, да тачно пи у одређено време долазе у школу, лепо умивена и очешљана, новећи све' ствар: у реду, које су им нужне у школи.

Које дете неби тачно испуњавало ову најважнију заповест учитељеву, — учитељ треба према њему да буде