Učitelj

ЗБОРИСАЊЕ.

пе

П. Нова школа. у > -- . У Од дана, кад је у ослобођеној Србији постала основна школа

па све до 1878. године, све то време називље се «време старе школе“ Оно није знало за једнообразност, а можда није ни хтело да зпа за то. Онда се је радило у основној школи онако, како је појединац знао и умво. Онда се је и наставнику плаћало од 35—70 ди-_ нара! Зато су наставници и заводили у својим школама тако зване „реграције» два пут недељно, поред „великих реграција« о божићу, ускрсу и школском одмору. Основна је школа онда била девета. брига на уставном просветном државном пољу. Држава је за-основну школу трошила врло мало. Она за осповну школу, за њену душу дотле, слабо је марила. Држављани тадањи, може се слобо-

дно рећи, нису ни знали: шта је то основна школа, — какав јој. је задатак, и од колике је прешне потребе така установа, и то о5биљна, у једном народу, који хоће да је Пијемонат, да је центар.

на БЕЈ ои полуострву. То је време прогило, како за појединце тако и за државу. Њега је 1873. година отерала у прошлост. Од тога доба врло је мален број наставника, који не зна, од колике је потребе, од колике је важности, једнообразан род у свима, основним школама. Врло је мален број ноставника, који нису сазнали. да ђак у основној школи треба да научи да и усмено, поред писменога, рачуна онако како му и отац варошанин, и отац, сељак. рачунају. Још мањи је број и оних, који нису сазнали, да се и земљопис учи рад деце, рад будућег живота, њиховог. Сазнали су, да. основна школа не само може по је и дужна да даје, па то и врши, оно: ливо знања основна колико је то нужно за живот. Па да ли је ово блажено време по школу и децу њену 2

Још 1878, године добило је десет-петнаест школа нове наста-. внике, нове учитеље, из срца Шумадије, из Крагујевца. Сваки се од њих дао па посао. Одвојили су најпре све оно што је учитељско. од онога шта је дечије, што је ђачко. Проучили и једно и друго. У првој групи нађоше и таквих захтева, који не одговарају за--.