Učitelj

292.

далку учитељевом. То су одмах избацили из школе, јер није за учитеља; то им је била и дужност да учине; и извршили су, да не би се и они срамотили незнањем свога задатка п свога положаја.

У другој групи нађоше пуно ствари од онога што се звало ђачко,. што је припадало ђацима, што је ђаке: уводило у изучавање тушта и тма божја измена и правила. Нестало је онога „Земљописа» у коме

су ђаци изучавали у основној школи више о Азији и азијским ва

рошима, о Пекингу изиду Хинеском, који је био три стотине часова

у дуж, но о Србији и српским варошима; учило се више о пруском краљевству и свима државицама, које састављају Пруску, но

о својој домовини, у којој живе и раде, и у којој ће и кости своје

да оставе; више о бибирији но о ма којој области на балканском полуострву. Нестало је оне „Прве знање«, оне мале енциклопедије,

која је толико мила била својим ђацима, да је и данас памте: да. је час њен био у исто време и час батинања, час, који су ђаци проклињали. То вам је био предмет кога се и данас живо. сећају

сви они ђаци, који су га морала на памет да изуче од корица до

корица. Наслов је до душе био подесан, као што виде читатељи.

Али само је на томе и остало. Садржина је била тако одабрана,

да. је дух детињи у томс добу, кад му је пружена у руке, није

могао да разуме, да савлада да је прими и од тога да има користи у животу. Све треба да се учи за живот, али овде у овом

случају, није било ништа за живот. Пал и шта је могло да утиче

на спрему за живот, да деца сазнају из њих » Првих знањас, да

се дооцније тиме користе, наставник није то могао, или није умео,

или није хтео, ма којим начином, ма којим путем згоднијим, поде-

снијим и лакшим то да представи и да покаже мадишанима, да га разуму и схвате, те да од тога и користи имају. Нестало јо оне

„Мале црквене историје,“ која је онако красно уређена у питањима

и одговорима, да се не муче ни наставници тражећи, згодније пи-

тање, ни ђаци тражећи боље одговоре. Нестало је књиге која се

до душе звала «Црквена историја», али у којој ништа није било од

онога што се зове права вера, права религија. У њој је права вера,

религија, заступљена или, правије рећи, замењена постањем света

за шест дана, истеривањем првога човека и прве жене из раја, бра-

тоубијством Кајина и Авеља, Аврамовом жртвом итд. итд. Нестало

је рачунице, која зна само да зида голе, именоване бројеве, да. само

одреди рачунску радњу, да каже подвуци, сабери, одузми, подели

или помножи, и да пита кокико је упзашло«“. Нестало је онога, чи-

тања, које зна само за то оспособљавање, да деца што пре, што

брже прегледају сва слова у речима и реченицама и одмах прочи-

тају, и ако не знају шта су и о чему су прочитала, Није се воше