Učitelj

> оо знају врло добро, да их чека у животу лоша и суров, срећа са»

мужем, ипак гледају, да се што пре отресу мајчиних надзора. Слме

не смеју да иду изван села, ако желе да остану на миру од ка-

квог несташка ; јер морал стоји код индијанаца на врло ниском

ступњу. Зато, кад девојчице куд год изван села иду, прате их

старе жене, паи на игранци стављају се под заштиту старих жена-

Често је већ у шеснаестој години девојка, односно жена, уве-

нула од прекомерног рада, који се на њу товари. Врло је тешко определити старост каквој Индијанци пи ако је она још млада. Обично

· се цени по њеном изгледу, да има већ 40—50 година, док у ствари

нема више 20—25. „Мали медвед,“ поглавица Арапахоеса имао је-

једну жену 3» коју сам ја дуго мислио. да му је мајка; док на

против није имала више од 24 године, као што ми он сам рече.

Зароби ли ипдијанац у каквом боју децу“, он их тада васпитава заједно са својом децом. Код Арапахоеса — које је најсвирепије индиско племе Северне Америке — било је случајева, да су ратнипи заробљену децу предавали својим жена, а онс ове незине жртве мориле су лаганом емрђу.

у опште су жене Индијанаца за децу подесне и умеју ла се

"деци умиле. Оне су миле и љупке, не само на спрам своје рођене

деце, већ и на спрам туђе. Кад какво дете остано без мајке, од—

мах се то нађе, која ће му бити у правом смислу друга мајка, која

ће га одгајити и васпитати, шта више, ако отац детињи пристава,

_ онда се таква деца. узимају под своје.

Док су још деца мала, очеви их не гоне ни на какав рад, већ кад одрасту шаљу их да чувају коње при паши, пли их шаљу

улов, те да се још из малена навикавају да набављају главну.

Храну — месо. Овим се код детета буди израна нагон ва само-

сталношћу. И такав један дечак у својој седмој години. куди камо

изгледа зрелији, но ли дете каквог еворопејца од петнајест година.

Кад буде дечку четири годипе, онда се меће на коња, али га тада добро увежу за коња. У петој или шестој години ослобо-

ђавају га веза, а у седмој већ тај малишан заиграва свог парипа.

као најбољи јахач. Вештина у јахању код Индијанаца тако је раз=-

вијена, да се одиста мора човек да диви вичности њихових малишана. У Вашигтону постоји већ давна школа за децу Индијанаца. Но у ту школу шаљу своју децу само поглавице и знатније вој-

сковође полуобразованих племена. Али кад сета деца врате у своју

постојбину, она врло брзо заборање све опо, што су у школи са тешком муком научила. У