Učitelj, Jun 01, 1890, page 23

397

кретном, Па ипак се зато стена, непрекидно креће, мењајући свој положај према томе, дал' се слојеви под њоме дижу или утолежу. Она дише својим начином отварајући, и затварајући своје поре према топлотној промени, подобно порама човечије коже, те тако узима у себе вавдух им воду, који јој стране материје уносе, а њезине растварају, једињења преобраћају, а тиме стену промењују, Неспособност човечија, да опажа, промене ове врсте, наводи га на грдну погрешку, да је тобоже у свету много што-шта мирно, постојано и мртво; отуда је цео свет поделио на покретљив и непокретљив, на жив и мртав: називи, које је човек ставио као премасти, и ако оне у истини не постоје; напротив, све се креће својим начином, а вазда онако, како то захтева одношај према, целини. |

Исти недостаци утицали су и на представе о променама, чији се ток могао пратити. Човек је видео, како св лист на дрвету развио из свог пупољка, затим како је растио, сковрчио се, отпао и иструнуо. Он је опазио читав низ облика са разговетним почетком и свршетком ; лист се појавио, ал он не зна како, листа, је нестало, ал он не зна куда. Шта је било с листом пре почетка, и шта ће бити с њиме после свршетка, њему је посве непознато, отуда је створио представу, да је постао из ничега и да се распада у ништа. Да је својим очима могао пратити градиво, из ког се лист образовао, као и оно, у које ће се распасти: дознао би, да је то једном исто градиво, коме је лист био тек привремени облик, и које ће се после тога појавити и у другим облицима, као што је било и пре тога. Даје могао пратити струјање сокова од часа, кад се је лист почео образовати, видео би, како се течно градиво за лист диже из земље у пупољак, да лисну клицу даље развије. А да је и гасове могао видети, опазио би, како лист узима угљену кибелину из околног ваздуха, да угљик задржи а кивик натраг врати, Из слика, које су сваки дан друкче, он