Učitelj

500

век све то већма ограничава своје захтеве, да би из свега прибрао оно, што је опште, те да га затим као | појам скупи у својим мислима. | Осим минерала, човек налази и такве предмете, који | на нарочитим местима полако избијају из земље, шире | се и промењују свој облик и боју, док се, у току вре- | мена, не распадну и не иструхну. Он налази, да многе | од ових ствари имају тврдо и дебело дебло са млогим | гранама, па све те општности скупља у појам «дрво; 4 друге опет ствари, са млогим тврдим али танким стаб- Ј љикама, чине појам «жбун;“ са меканим стабљикама «зеље:> са сламкама — «трава у безлисне спаја у по-. јам «печурке;> «гљиве» «маховина.» А оно, што је опште у свију ових појмова, спаја опет у пространи појам «биљка.» | а | Човек је упознао и таква бића, која се самостално крећу, али нису изникла из земље, него воде своје порекло од себи равних, па спојивши њихову општност | уједно, створио је појам «животиња» Од себи равних | направио је појам «човекњ;> међу животињама свео је под појам «сисари;> оне, који рађају живо младе и пот- 3 храњују га сисањем ; оне, који имају перје и крила, назвао је «тице> и тако редом по осталим општностима створио је појмове: гмизавац, водоземац, јр риба, зарез ни ИДЕ црв, и т. д. у _ Дубљим проучавањем предмета растао је број“ ројмова. Човек је нашао, да су међу многобројним предметима једног појма, неки нарочито сродни: неке стене. састављене су из различитих зрна и листова и показују 4 вазда равним плочама окружене облике, напротив у дру- : гих се не могу разликовати састојци, него иди бу у тан- 4 ким листовима, поређане једна поред друге, или су нај-- | зад састављене из истих зрна; отуда су постали појмови: кристално камење, листац, пешчар. Кад је човек покушао да објасни положај и строј камења, створио је пој- | мове : «пра-кнамење> и «седиментарно» камење. Исто тако 1