Učitelj

· 501

је из појма дрво свео неки део под појам воће, а други — под појам шумско дрвеће; затим је прве разлучио још у јабучнице и коштунице, а друго у четинаре и белогорицу. Појму животиња подвео је појмове : ваздушна. сувоземна и водена животиња, узимајући као општност њихово обично пребивалиште. Исто тако је било и с појмовима за животиње што лете, трче, пузе, и пливају; јер први појам не обухвата само тице, већ и неке рибе и варезнике, па тако и остали појмови означују животиње, које су другим одношајима јако различите, отуда су подведене под друге појмове.

Овака употреба разума довела је човека дотле, да је општности свију предмета и бића апстрахирао у појам «бивање» (Веј) с једне и «кретање» с друге стране. Човек је на пр. нашао, да светлост, и ако је одбијена, од различитих ствари, истоветно утиче на његов мозак, те је спојио ту општност у појам «црвено.» Он није узео у обзир, јесу ли светлосни таласи одбијени одлосном брзином од гранитне, мраморне или пешчарске стене, од маховине или траве, од цвета или плода, од зарезника или обареног рака; њему је стало само до оне општности, из које је створио појам «црвено.» Јесу ли дотични предмети иначе слични или не. не узима се при том у обзир; као што се ни код појмова човек, мрамор и др. није узимало у обзир, јесу ли ти предмети црвени, бели или црни.

8. 13. Стварање појмова таква је радња разума, којом се само човек одликује.

Ову способност, човек не доноси собом на свет као своја чула, живчане и мождане надражаје; него је свој разум мало по мало итешком муком за то развио И животиња има представе, јер и она снева; има памтење, јер разликује пријатеља од непријатеља. зна шта јој је слободно а шта забрањено; има разума, јер уме да броји и да мери, отуда мачке очима одмеравају своје скокове, а пчеле и мрави своје ћелије и ходнике, и жи-