Učitelj

506

6. 15. Обзиром на познавање, за сваког човека постоје два света :

унутарњи свет, који се састоји из представа и појмова. што их је у себи створио;

спољни свет, који се састоји из бића, и кретања, што их је на основу примљених утисака ван себе ставио, замишљајући их са већом или са мањом извесношћу као да доиста постоје.

Оба ова света непрекидно се промењују: унутарњи свет мења своју садржину кадгод и докле год човек прима друге утиске, добија нове представе и ствара нове појмове или забацује. застареле, и изумрле. Исто тако и спољни свет мења своје облике, било да човека наводе нове пили дубљи поглед у пређашње појаве, да умножи облике, или да их измени у својим мислима. Јер сваког тренутка и са разних страна прима човек нове утиске, те отуда закључује, да је окружен стварима и кретањима, да безброј. ствари живи и умире, да пред њихе · тече читава река појава, које се вечито мењају да нигдо нема мира или непроменљивости. Повећавањем човекових способности за познање проширује сеи његов унутарњи и спољни свет, чији облици, стављени изван њега, утичу затим на његов унутрањи свет. Тим начином оба ова света узајамно утичу једно на друго и промењују се докле год је човек жив, и тек кад умре. престаје све.

Отуда је у свакога човека друкчи не само унутарњи, него и спољни свет. Светови му се тако разлику од светова осталих људи, као што им се разликује и творилатке спочобности, чула, памтење и разум. Изгледа невероватно, да сваки човек има и свој спољни свет; обично се узима, да је спољни свет једнак за све, да се свима подједнако указује. Кад би људи милијунима умирали, ипак би и њиховим потомцима била. трава зелена а вода мокра ; јер спољни свет је одвојен од сваког појединог човека, био је и пре њега, а биће и после њега. Ако и јесте ова поставка близу памети и општа, ипак