Učitelj

207

је погрешна; о томе ће се сваки уверити, чим упореди свој спољни свет са спољним светом осталих људи: тада ће наћи знатне разлике и дознаће, да је сваки човек створио свој спољни свет просто из утисака, што их је у себе примио, а затим ван себе ставио. Спољнп свет ратарев битно се разликује од ловчева, пастирева или морнарева спољног света. Шумар налази неку шуму за савршено друкчу него сликар; тако да ће обадвојпца, позвани да опишу ту шуму, речима сасвим друкче шуме описати ; па све да обојица упоредо стоје иу исти правац гледају, дакле да нема сумње о томе да виде исту шуму са исте стране при истом осветљењу. Јер ни један човек није толико оспособљен, да може примити све утиске од шуме или будиког предмета, већ се ограниничава на онај део утисака, за који је оспособљен. А почем се у погледу способности сви људи разликују: отуда ће свачији спољни свет бити друвкчи како у целини, тако и у појединостима. За сваког човека постоји дакле, само онај спољни свет, што га је он створио; од другог каквог света не прима утисака, за то и не постоји за њега.

5. 16. Примање утисака ретко кад је својевољна радња : већином утисци навале на човека, да не може да их се отресе, него, хтео не хтео, мора. допустити, да утичу на његове представе и појмове. Тим начином човек је дознао, да се изван њега дешавају кретања. која га силом увлаче у свој домашај, но исто тако да. и он сам, вољно или насилно, изазива кретања, која опет увлаче у свој домашај остале ствари. Па како му је жеља, да се подобна кретања или понове или изостану : труди се докучити, како постоју и какав им је ток, како би их, према томе, или вољно изазвао, или се њих уклањао. Чим је, дакле, дознао да неком познатом кретању поновљено сљеди неко друго, такође по. знато кретање, он их је ставио једно уз друго у своме памтењу, упоредио и спојио их је, назвавши прво уз-