Učitelj

659

тада дете одмах отпочиње охватати, да је добро на сваком месту добро, а рђаво свуда рђаво, па било оно у школи и у кући. На тај начин дете задобива наклоност поступати у правцу, који одобрава и школа и кућа. Ову племениту наклоност школска дисциплина само развија и узвишава 40 ступња сталне навике и свесне потребе.

До душе, приличан је број и таквих српских породица, које су у овом погледу проникнуте најлепшим вамерама, па и поред свеколиких племенитих жеља дисциплина им је већином неправилна или због недостатка, педагошког образовања и енергије, или у опште због неумења. Од таквих родитеља често слушамо Фразе : «не знам шта ће бити са мојим сином.» «Чините шта, хоћете ја му не могу ништа ,» или обрнуто: «уверавам вас г. учитељу да се мој син код куће влада примерно» У овом скучају школска дисциплина, јавља се као најмоћвије васпитно средство. које треба да покаже особиту сталност и догледност, те да би се појачаним утицајем | шаколских погодаба ослабила поничућа штета, од незгодвих домаћих погодаба.

Ако са оваквим погледом пођемо и даље, онда ћемо видети, да тешкоћа школског рада долази до тахнпша-а, кад је школа опкољена породицама, које на ученике непосредно утичу развратно. Ово бива, кад породица дозвољава све оно, што школа забрањује, т.), ако породица сматра да је користно и оно, што школа сматра као шкодљиво. Онда породица гледа кроз прсте на сваку ненормалност у детињем владању. У таквом случају учениковом карактеру прети деморална опасност, коју може уништити или бар ослабити само енергија и педагошка вештина школског наставника. Као природна последица. у поменутом дисциплинарном случају јавља се детиње неповерење к своме наставнику. За то је школском дисциплинатору потребно особито стрпљење и непрестана. тежња да моћу васпитних утицаја улије ученику појам,