Učitelj

БИ А о у

779,

Ови живи примери живе и дејствују на децу и онда, кад је све остало бачено у какав запећак дечје душе. Ма како био незнатат и несвестан поступак родитеља, асамилује се често са свим несвесно од стране деце и тек се од један пут покаже као црта у детињем карактеру. Познато је. да се млади људи па и деца при помисли на своје родитеље уздржавају од рђавих дела, само да не

би тиме увредили своје успомене! Кад — што и ствари, које нам на први поглед изгледају врло незнатне, могу имати утецаја на човечје развиће. „Пољубац моје мајке — вели Вест — учинио ме

вештаком.«“

Од првобитног правца. ког човек добије у детињству, зависи срећа или несрећа, успех или неуспех у даљем његовом животу. Тако Бекстон, који заузимаше угледан положај у друштву, писаше својој матери; „Ја непрестано осећам у односима са људима благодетне последице оних основних почетака, које сте ви у ме унели.“ Исти Бекстон помиње једно иначе незнатно лице, које је било надзорник за дивљач, с којим се ону детињству играо и који, незна јући читати ни писати, владаше здравим разумом и оштроумљем. Најбоље достојанство овога човека — говори Бекстон — била је ње-. гова неподмитљива часност. Никад он није говорио и радио, што не одобраваше моја мати. Његови појмови бејаху тако чисти и поштени, да се његов утецај може сравнити са утецајем Бенека и Цицерона. Такав је био мој први учитељи ја морам признати, да је он био најбољи од свију, које сам некада познавао.“ |

Мистрис Мишел Пенинк у старим својим годинама са усхићењем сећаше се своје мајке и њеног утецаја на њу и околину. »Чим она уђе — говори кћи — сваки се осећао: веселији и слободнији; у присуству њеном ја сам се препородила. Тако је био велики њен моралан утецај, а тако јеи у опште важан за децу пример родитељски «

Најбоља система родитељског васпитања без сумње је та, коју можемо исказати речима: васамтај се сам. У самој ствари у овој мисли има нечег и сјајног а има и страшног а то је да нема радње која за собом вуче последице, које човеку нису ни на крај памети Свако дело, свака мисао, била добра или рђава, доноси свој плод и нема такве незнатне личности, која не би распростирала око себе свој благотворни или кужни пример. >

У овоме — може се смело рећи — до се исказује бесмртност човечје душе. Ови ми зависимо како један од другог, тако и од онога, што је прошло, под чијим смо се утецајем развили а сами пак собом приправљамо ново поколење. Човек, који живи у изве-–

52%