Učitelj

подједнако развијени. Ти су удови налик на конце, код којих има само на средини једно прегибало, али иначе нема ни трага од каквог развијеног уда. На једном од најближих сродника ове животиње, која је такође риба, но која живи у Аустралији, ови су се удови много више развили, дпференцирали. Код овог ретког створа видимо да оно средње прегибало још оде преке сред весла, но да је пљошт у весла проширена, и да ову ширу пљошт подупиру уметнути нови елементи, који су, чини се, опет. чланкасти. Тако су удешени најпростији удови код кичмењака, који су у ошште познати као удови.

Свакоме ће од вас, господо, упасти у очи, при посматрању ма ког кичмењака, да је та једнакост између предњих и стражњих удова поремећена, па да су предњи друнче удешени но стражњи. У оно мало. случајева, где се тиче једнакости обојих удова, долази једна појава, која је у природи веома распрострта, и којој су дали научно име хомономитет, У. |. једнак развитан једнаких делова. У сваком поједином одељку тела, на прстеновима, у кичме код свију кичмењака па и човека, у зуба многих, а нарочито нижих кичмењака а и код делфина, видимо на зубима једнако развиће, једнако образовање, дакле хомономитет једнаких делова. -

Али било би са многим еметњама, и непријатностима скопчано, кад би увек тако остало. Од велике је важности, а, од највећег је значаја, да они делови тела, који су у почетку били једнаки, хомономи, не остану увек једнаки, но да се прилагођавају у разним правцима, да се у различним правцима развијају, да наступи међу удовима, који су првобитно једнаког оклопа, подела рада.

Ова друга тачка, подела рада, јесте оно. што у природи игра изванредно важну улогу, Дозволте ми да отпочнем расматрањем мог задатка најпре са неколиким. изузетним случајевима. где је се, може се рећи, подела, рада мало по мало изгубила. Немају сви кичмењаци удове. Али они њини претци су их без сумње сви имали. Ако

50%