Učitelj

3.

својој битноста, већ само по произилажењу ; прва је добивена, а другу даје природа,» Ну, ако узмемо, да се и навике могу предавати наслеђем, онда отпадап та последња могућност, да можемо разликовати навике од инстиката. Овде нам излази на среду мисао; вар није могуће, да се инстикти — тај камен спотицања у Физиологији и Пеихологији — објасне наслеђеношћу навика % При данашњем стању науке одговарамо, да је то немогућност. Да се навика као укорењена индивадуална особенос, која, се наслеђем може потомству предавати, слива са прородним организом и у даљем његовом развитку мења га, — после књиге Дарвина, може се сматрати као доказан Факт. Из те књиге износимо потпуно убеђење, да под утицајем облика живљења створене навике могу у току много покољења мало по мало изменити инстикте, приправљајући их све више и више за нове услове живота, ади то није довољан разлог, да можемо тврдити, да се сви инстикти образују ив тих наследством преданих наклоности и навика, ако ле ћемо да изађемо из области науке основане на Фактима у област Фантазије основане на удаљеним нагађањима. У прилог овога, тврђења долази и Факт, да, се инстикти највише по„јављују тамо, где је нервна организација неразвијенија и умно развиће слабије, а навике се појављују као последице свесних умних процеса

Само наслеђеношћу нервних навика можемо себи објаснити у неколико наслеђеност човечијих карактера, — Факт, који се показује као несумњив и ако је мало испитиван. Када је наслеђеност наклоности и навика код животиња већ примљено у науди као истина, то и код човека је исти случај, пошто наслеђеност лежи на истом основу и код животиња и код људи, само се очекује ближе проматрање и изучавање. Кад под именом карактера разумемо. индиви-

вз