Učitelj, Mar 01, 1891, page 40

200

ако васпитање значи методу, која је на природи самога духа, основана, којој је циљ, да све душевне силе развије, да сваки успавани принцип живота пробуди и ојача, да се клони једностраног“ развијања и да брижљиво негује душевне и телесне покрете, на. којима почива вредност човекова итд.« — онда се и са тих васпитних принципа мора инашој основној школи у велико да замери. _

Непотпуност у васпитању, као што је на пример: занемаривање телесног развијања, даље чулног образовања и образовања у вештинама или облагорођавања срца — и данас се још у нашим школама опажа а да и не говоримо о каквом „вишем“ моралном образовању.

Пођемо ли са оваких мисли, да прокритикујемо положај наше основне школе, у погледу васпитном, веома бисмо брзо и лако могли уочити једну кардиналну погрешку, која можда и чини; те нам. васпитни резултати све више слабеи губе св за чудо брзо и јако.

Ова погрешка, по свој прилици, почива у самоме организму паше основне школе. Њена јачина зависи још и од тога, да ли је учитељ основне школе довољно спреман, или није за посао који вршиг,.. ;

Међу осталим наставним предметима у оснозној школи, на-_ лазе се и ова три: цртање, певање игимнастика. И ова три предмета, чији утицаји на душу дечију, имају неоцечиву вредност — | нису заиста у основну школу уведени без цељи. Позната је истина, да у души човековој не постоји ништа, што најпре није прошло кроз чула. Па кад је то тако, онда је више него ли вероватно: да је наставна, а поглавито васпитна, вредност цртања, певања, и | гимнастике — вештина у ошште — понајвећа. Ова се три пред< мета убројавају у вештине и ми често, не схватајући њихову ва„спитну вредност, слабо их усавршавамо, слабо ча њима радимо, па није ни чудо што нам се и слаби резултати појављују.

Нико не може данас спорити, да вештине немају веома претежан утицај на васпитну страну ученичку. Оне су у стању да споје уједно дух итело — школу и живот, Вежбањем у њима, долази се до непосредног образовања чула, до умешности, практич-. ности, реда итд., до оних врлина: којима баш и треба навикавати ученике те да би им живот у истини моралним постао.

Главна је ствар у свима вештинама у ошште: не наглити брзо. за неким знањем; већ лаганим и одмереним ходом, обзирући се на све поменуте врлине, — доћи до краја. Главна је дакле ствар при предавању вештина: имати у виду физиолошки и психолошки значај њихов.