Učitelj

теља, ни батине ни речи не помажу.

мене кратке и место сталних погрда дошла, је ашбица; а Ра . = # мах по казни радило се као да ништа није ни било п частољубиво |

434 |

· Полењу децу, а иначе Ддаровиту; обично мор учитељи вазда да опомињу на рад, дете опет мисли са свим друкчије.

ају родитељи и који се њима чипи најбољи, а — Опомене силне и чантрања непрекидна изазивају све већи отпор, све веће јогунство. Нема пишта горе, већ кад родитељи силе своје дете на неки.

_рад, за које оно нема воље, (а родитељи не умеју на други начин 42 му омиле тај рад), ту су први почетци јогунства, — дете се 'одупире и пркоси. У школи, највише имају јогунастих ученика они учитељи, |

који сувише моралишу, пли који много грде своје ученике. Особито ружни називи п непрекидно понижење ког детета, чини те ово буде само у се повучено, суморно, јогунасто и много пута и сурово. Таки учитељи, много би боље учинили да криво дете излу-

пају место да говоре и после да продуже рад, испитујући и учећи све, и оног кажњеника, ко да није ништа ни бидо. Тиме би више постигли, јер дете би се узело у памет да, други

пут не чини оно, ради чега је извукао, па мирна Босна. Познавала сам једно дете, које је тако мрзило свог учотеља

и бело јогунаство према, њему; а учитељ је свагда говорио, да неће од тог детета никад бити човек, но ипак је то дете сај одрастао, честит и ваљан дечак. Али је дошло било само на неко. време добром учитељу, који је одмах видео у чему је била погрешка. Дете је било сунише частољубиво, прилично даровито, али полењо, при том није добро чуло. Така деца јако раздражује учитеља још кад су живахна и немирна. Мора да им се виче, да их опомиње да уче, да их позива

на мир — и прве казне за непослушвост буду опомене. Доцније му се опомене извргну у погрде, а частољубиво дете осећа те увреде и почиње да мрзи учитеља и да му пркоси, а чим дете мрзи учи-

Исто дете сам учитељ ми је причао, никад није ни сузе пустило ма га колико тукао. Дете је после било преко мере јогунасто, на њега не утицаху ни речи ни најстрожије казне, = Опо је мрзило свог учитеља; а овај опет њега, и обоје су чекали сретан час, само да се један другог опросте, Доцније св дете то премести у старији разред, код другог учитеља, код кога беху опо-

1 Од-—

дете није имало када да мисли о увреди наношеној њему, па није било ни јогунасто.