Učitelj

750 ДРЖАВА И УЧИТЕЉИ

Школи. Ако не би било довољно оваких лица, моћи ће се постављати и са мањом спремом.

Двадесет је година прошло од како је установљена Учи"тељска Школа у Крагујевцу, која је из Крагујевца премештена у Београд. Десет је година прошло, како је установљена и друга Учитељска Школа у Нишу. У Србији још нема 9000 учитеља и учитељица. И обе Учитељске школе за све време до сада нису могле да подмире својим ђацима све основне школе. И данас има доста привремених учитеља и учитељица. И данас у основним школама нашим раде и постављају се наставници и наставнице и са мањом спремом. Да ли се овоме може наћи узрок, што је ово овако, у учитељима или у држави; Учитељи овоме нису узрок Они на овоме пољу нису ни позвани да раде. Учитеље за овако стање нико и не пита. Па и ако је све ово овако уређено, ипак учитељи не остају према овоме без свога гласа. Они су казали своје и на својим месним зборовима, и на скупштинама, и у своме дружинском оргапу «Учитељу.» Рекли су учитељи као из једнога гласа. Жеље су исписане на "артији п предате коме треба. Ове жеље нису личне природе. Оне су опште; њих је изазвала општа школска потреба развитак и напредак школски.

И ако је све ово овако, ипак су «виша политика» и «Ааржавни разлог» нашли, да овим општим жељама, које воде само развитку и напретку школском, за неко време, нема места. Разлози «више политике» и «виши државни разлози» не дају, од 1882 године, па до данас, да се и оне ствари из закона о основним школама измене, које државну касу не стају ни кршене паре. Време година тако је незнатно за основну школу, да не може да послужи претпостављену власт просветну. Искуство стечено за пуних десет година није меродавно, није ни довољан доказ па да се из закона измени оно што води напретку, а избрише оно што чини застој или метеж у школи!

У чл. 50 закона о основним школама казано је: „За научно и практично усавршавање учитеља. одређују се о државном трошку особити течаји, за које ближа наређења прописује министар просвете и црквених послова.» Кад је ово начело унето у закон, онај. који је то унео и написао, није унео за то да се закон шарени, да има више чланова, но је унео за то, да се учитељ, та душа школина, научно и практично усавршава. Ово је нужно и с тога, да се наука као и метод су– времени прате, и да се тако ради и у основним школама. Ово је са свим оправдано и напредно. Али за десет година ни је · дан се министар није постарао, није нашао за нужно да овај