Učitelj

| со сл

ГОВОР О ЈАМУ АМОСУ КОМЕНСКОМ

|

породицу и друштво и обраћа се и оцу, и мајци, и браћи, и сестрама и грађанима на улици, проповедајући : |

«Да, је најглавније правило да се дете за младости добру навакава, а навикава се најлакше, ако буде непрестано имало пред очима добрих и ваљаних примера, јер је Бог дао деци мајмунски значај т. ]. жељу, да све подражавају што виде да други чине. Томе се још може придодати поука, све што чине да знају зашто тако треба чинити. — Даје добро да и други, особито старији, смеју водити надзор над нашом децом, а последица тога биће, да ће се деца нрвикнути (ма и не била, пред очима родитеља) да на себе пазе, а тиме ће се у њихова срца укоренитл стидљивост и поштовањо старијих. На послетку пошто страха и бојазни у младежи мора бити, то младежи треба, казне и запта, јер где пема казни, нема ни бојазни".

Поред тога Коменски нам износи множину упутстава како ћемо учити децу у кући: умерености, пристојности, чедности, послушности, истини, правди, стрпљењу—а нарочито раду, јер неколико пута истиче познато правило: да «дангуба учи гренота) 5) Коменскове мисли о моралном васпитању:

1. „Умерености, да се уче тиме што ће се вежбати да једу и пију онолико, колико им је потребно“.

. 9. _„Пристојности, да се јелу и пиђу, одећи и нези тела управљају по » Ј добрим обичајима и навикама“.

3. Чедности, према старијим и да пазе на њихова честита дела, говоре и на сваки поглед“.

4. „Посмушности, тако; да су увек готови учинити што им се само намигне“. 5. „Истини: што јесте, јесте; што није, није; лажи или друкчијем говору, него што од истине јесте, нека се ни у збиљи ни у шали не уче“. ,

6. Праведности. «Туђе ствари нека никада не дирају, нека не краду, нека. не затаје и нека не пркосе“.

9. «Тако исто нека се навикну стрпљењу и потчињавању своје воље туђој, да се тако науче у младости, док им се страсти не укорене, самогг. себе савладати“. 10. „За тим нека се уче уљудности, да се могу лепо понашати, поздрављати, и ако им се што даде, лепо се захвалити и т. 5

11. „Младежи треба добрих и сталних примера, јер је Бог дао деци мајмунски значај, то јест жељу, да све подражавају што виде, да други чине“.

„0 тога се мора у кући где има деце врло пазати, да ништа не чине противу морала, него да се сви одликују разбором, чистоћом, пажљивошћу, поолушношћу, праведношћу, стрпљењем п чедношћу један према другом и т.А. А