Učitelj

МОРАЛ И РЕЛИГИЈА 851

се из данашњега може прећи у то стање, те да не остане само на једној Фрази, од које је било мала вајде.

У петом и последњем одељку (стр. 76—85) писац претреса потоњи морал и религију, који су, како он мисли, оличени у социјализму, у свој реакцији деморалисаном 19. веку. У социјализму писац гледа прерађено хришћансгво, у тодико, што је човелапска страна јаче наглашена, За данашњу повику на социјалисте писац вели да је то „урлање хијена, које ни кости људске не остављају на миру“ (стр. 78). У осталом, то је са свим природно у данашњем времену, јер „овај глупачки век“ у свему је „право грдило“ (стр. 79).

После овога писац разлаже, како има смисла радити данас на остварењу оних друштвених рефорама, које улазе у програм социјализма, јер све стране људског живота. непрестано се и упоредо развијају. Да изне_. семо прво оно шта писац о томе говори.

Како неки веле, уваљало би најпре извојевати потпунце т. зв. политичке слободе, као што радикали и тврде, па тек се онда упуштати у социјална питања,“ Ади то нема смисла, јер „искуство сведочи да се како у "природном тако и у друштвеном животу развијају сувремено и упоредно небројени облици живота, који су сума небројених разноликих прилика, “ (Стр. 82). ·

Истина је да се поједине стране живота упоредо и у исто време развијају, али је исто тако истина и то, да у једном периоду јаче излази на видик једна страна живота, и У другом се пак периоду већма истиче друга страна. Тако н, пр. у индувидуалном развитку људском непрестано, кроз цео живот, упоредо се развијију и тело и дух. Али, поред тога, у раном детињству преовлађује телесни развитак, код младића пак најјаче излази на видик развитак уобразиље и теоријске мисли, а зрео човек поглавито се одликује практичним разумом и радом. Дакле, поред тога, што се целог живота развијају и тело и поједине духовне способности човекове, ипак се поједини периоди развитка раздикују међ собом -— у једном се већма испољава једна, а у другом друга страна живота.

Исто је тако и у развитку људског друштва. Да узмемо за, пример развој нових јевропских народа, који су разорили и наследили римску царевину. Средњи век — то вам је доба религијског Фанатизма, доба папске свемоћи (и поред тога — доба феудализма). У новом веку — у 16. 17 и 18 столећу — почињу да напредују науке и јавља се Философија самостално од религије (поред тога Феудализам опада и трећи се сталеж издиже). Наше пак доба, 19. век — то вам је период, у коме се политичка питања расправљају. Претварање апсолутних монархија у уставне, ограничене (парламентаризам), уједињавање појединих народности (Немачке и. Талијанске) у засебне државе (национализам), проглашавање слободе за врХовно начело при уређењу грађанских односа (либерализам) — то су нај-

крупније појаве у развитку јевропског друштва у нашем веку, од велике