Učitelj

18 а ПРЕДАВАЊЕ ЗЕМЉОПИСА У Основ. школи

Изабрани одбор, пажљиво је проучио све три расправе и нашао је : Да ни један писац није довољно и потпуно одговорио на цело постављено питање; но ипак од свију најбоља је расправа Мих. К. - Михаиловић; али „у исто време дужни смо казати: да и у осталим расправама има лепих мисли. -

Тако г. Бож. Поповић истичући очигледност у предавању земљописа, иде тако далеко, да се п не могу остварити многи његови захтеви. Главне · његове мисли, с којима се и одбор слаже, ове су: ·

а) Садашње карте и глобови, оваки какви су, не подесни суи треба, "да буду рељефни.

6) Да се у уџбеницима не истиче у довољној мери Ореу патриотизма и да су сви по једном шаблону написани.

в) Да се предавање земљописа у На по могућству и у Шћем разреду, предаје очигледно, па после да се престави цртањем на песку. Изабрани одбор не слаже се са г. Бож. у томе што он тражи:а. Да се уз земљопис у П. раз. не предаје познавање природе:

6. Да се биографије изоставе у Ш. рав.

в. Није погрешно, али, је неостварљиво његово захтевање: Да се - вароши, планине, ношње и читави предели Фотографски снимају, па да се (од тих слика начини нека панорама, која ће се посматрати кроз стакло. које много увеличава. -

= _ 2: Павле Несторовић целу ову расправу написао је веома укратко. Он није лепо објаснио, како се данас предаје земљопис јер вели: „Да се · предаје само на мапи, то јест да ученик зна што му је предавано само на, мапи, без да зна и на памет,“ То значи: да он, ни више ни мање, налази . да је сва мана данашњега предавања земљописа у томе, што се учи само на мапи, а не и без мапе — на памет.

Он је најбоље извео одељак ове расправе, који говори о срествима_ при изучавању земљописа, јер предлаже врло практичну, нужну и брзу поправку и измену учила, само што нигде не спомиње рељефне карте.

Г. Мих, К. Михаиловић понајбоље је написао ову расправу. Нарочито је врло лепо описао, како се данас предаје земљопис. Његова расправа одликује се од других тиме: што је у њој лепо изведено начело поступности у предавању земљопису. Према овоме одбор мисли: да скупштина треба да саслуша ову расправу г. Михаила.

Усвајајући резолуције г. Мих. Мих. Одбор сматра за нужно да пре-

_ дложи скупштини и ове резолуције из расправа г. Павла Несторовића и

Бож. Поповића. | 5

1. Да се што скорије изради нова рељеФна карта краљевине Србије. и Српских земаља ;

9, Да се изради ручни ђачки атлас Краљевине Србије подељен на, округе и атлас Српских земаља подељен на области; -