Učitelj

ПУТОВАЊЕ У ЗАГРЕБ НА ХРВАТ. УЧИТЕЉ СКУШШТ. И ИЗЛОЖБУ УЧИЛА 87.

тако строго на то, или су швапска господа још спавала и нису нас опазила, тек се ми вратисмо здрави преко моста у славонски Брод.

Имали смо још мало времена, те прокрстарисмо још мале по славонском Броду. Прођосмо поред тврђаве, разгледасмо један стари католички велики манастир, куписмо по што год на пијаци, па се пожурисмо станици одакле се ускоро кретосмо даље.

Од Брода железница је јурила опет равницом, и ми гледасмо лево преко Саве планину Мотајицу, а пред собом удесно Подвиње, омања брла окићена лепим кућицама и виноградима, што чини врло леп изглед. — Пролавећи мање станице једну за другом, на неколико места видесмо повеће просторе на којима се познаваше да је до скора била лепа шума, па је исечена. Одатле се сигурно доносе дрва у Београд, за која веле да су из „Шлавоније“.

У Суњу стигосмо после | сата по подне. Ту се воз задржава. 5) мин., те је ту сваки могао ручати. Света је било врло много, које са железнице, које из околине. Ту видесмо и доста учитеља, који су из Славоније путовали у Загреб на скупштину и изложбу. Беше и народа из околине. Неке сељанке продаваху воће. Ми куписмо од њих по што год и ступисмо у разговор, тек да их познамо и видимо говор њихов. И шта смо видели # — Тип, понашање, говор, ама све као и код нас. Као да имате пред собом сељанке из нашег ужичког и рудничког округа. Пи ко онда вели да то није један народ:

Око 4 сата, пошто пређосмо железним мостом преко Саве, стигосмо у Сисак. То је повећа и лепа варош. Ту је железничка станица, повећа, а

има велики покривен перон, да могу под њега стати по 2 влака 6 многим вагонима. –

Од Сиска па даље предео беше готово исти као и дотле. Равница је по свом изгледу лепа и плодна, али усеви су овегодине били врло слаби. По изгледу и положају рекли бисмо да је овуда врло плодна земља, али, гледајући села с онаким кућицама (махом од дрвенарије, покривене даском или шиндром, ретко која да је окречена и бела, а већ цркве су свуда и одвише лепе према онаким кућицама малим и по изгледу сиротним) рекли бисмо да су села сиромашна. У опште приближавајући се Загребу и гледајући велике и лепе куће по варошима, нарочито оне дивне и велике зграде у Загребу, а гледајући опет кућице околних села — рекли бисмо да је велики прелаз од села к варошима и да је богатство вароши несразмерно веће од богатства села. Код нас као да је та разлика мања, јер наша села, у Мачви, Отигу, Морави и Шумадији много више имају већих лепих окречених кућа, него што их овуда по селима видесмо, а опет наш Београд нема тако много великих и лепих кућа као Загреб.

Већ од Сиска почеше нам се указивати Загребачке планине. Изгледајући нестрпељиво кад ће нам се указати Загреб, прођосмо поред Наге Горице. Казаше нам да се ту родио Јелачић бан, којим се Хрвати диче пи. чији споменик (врло сличан споменику кнеза Михаила дичи главни трг у