Učitelj

88 , 7. УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

Загребу. Прођосмо и поред једног села, које изгледаше врло сиротно, а наш сапутник нам рече да у њему има доста племића. Има их, вели, који су у Загребу кочијаши, а по пореклу су неки барони. Докле се ми о томе разговарабмо, већ бесмо пред Загребом. Указа нам се дивна панорама белога Загреба. Кажу да је име Загреб постало преметањем гласова од речи Забрег, а и јесте за брегом или под бреговима Загребачких гора. Прво видиш при подножју Загребачких гора, по мањим брдима, дивне виле и летњиковца, а мало ниже — Загреб.

Нисмо могли дуго уживати гледајући лепу панораму Загреба, јер већ жељезница стиже до вароши. ПЏрођосмо железним мостом преко Саве, за тим поред једне велике зграде, пред којом видесмо око 100 женскиња у једнаком оделу. Помислисмо да је то какав женски манастир, али после дознадосмо да је то завод за женске осуђенице. Мало за тим већ бесмо на станици, То беше нова дивна грађевина. Било је скоро 8 сати по подне, а да није било оне неприлике у Шиду, били бисмо овде пре подне у 8 сати. Онда нас је чекало врло много хрватских учитеља, а сад бу они имали претходну конференцију у учитељском дому, те нас дочекаше само наши већ познаници Кобали, Кирин и још неколико њих.

Дочек је био врло срдачан. Нађосмо се у наручју браће своје, настаде жагор, љубљење и питање за јуначко здравље. –

За нас је био спремљен омнибус, ми потрпасмо свој пртљаг тамо, а упутисмо се с браћом пешке у варош, која је одмах до станице. У гостионици ук јањету“ за нас је био спремљен стан и ми одседосмо тамо. То је једна међу првим гостуоницама у Загребу, у свему је врло лепа и угодна, Тако што ми нашим гостима у Шапцу нисмо могли дати. Распоредисмо се по собама, сместисмо се, очистисмо се мало, па одмах сиђосмо у башту исте гостионице, где нас већ чекаше пуно браће са свију страна.

То беше прво вече нашег гостовања у Загребу |23. августа). Оноје брзо протекло у пријатељском разговору и упознавању. По вечери, опро_ стивши се с драгим домаћинима, одосмо у своје станове, да се одморимо, _жељни сна од дугога пута. |

И ако смо уморни били, опет је већина нас сутра дан поранила. По-

хитали смо да видимо бели Загреб, и растурисмо се по прекрасним улицама овога заиста дивнога града.

7 9. сати сви смо опет били већ на окупу у гостионици, одакле се упутисмо тамо где ће се скушштина држати, — Седнице скупштинске др_ жане су у доњоградској основ. (пучкој) школи То је нова красна зграда на % спрата (како обично ми рачунамо) са сутереном. У приземном спрату је пространа сала, где је држана ова скупштина. Над вратима исте пише

„капелица;“ а то и јесте и сала и капела, јер до председниковог стола у

_ средини зида видесмо дрвену преграду, која се расклапа као врата од више крила. а иза истих је олтар. У тој сали могу се држати скупови школски; а кад се дрвена преграда отвори, онда се то претвори у капелу. Ту долазе ученици на молитву, те не морају ићи у цркву.