Učitelj

382 УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ

да није. Душевне појаве нису ван нас, но у нама, објекат нисмо кадри ту да оделимо од субјекта, они су ту једно и исто, Оно што посматрамо једно је и исто са оним што посматрамо. Ово посматрање поредио је један велики психолог са оним човеком из немачке приче једне, који је хтео својим курјуком да се извуче из баре у коју је упао. Факти свести су нестални и променљиви, ако ја хоћу који Факат да посматрам, на пр. гнев, то ће он у брзо изменитп се или нестати а на његово место ступити друга појава. У томе психологија заостаје иза наука које се баве спољашњим предметима, а нарочито иза природних. Природњак кад посматра какав појав он га ни у колико не мења својим посматрањем, психолог пак не може то накако постићи. И сами знамо из искуства, да нам многи радови полаве тачније од руке, кад не обраћамо на њих пажњу, кад их не посматрамо Кад пишем, па хоћу да посматрам своје писање, застаћу, тако је исто и кад читам, говорим, идем, пливам, мислим итд. Лакше ћу прећи преко уског балвана, који је на земљи, но преко истог балвана, ако је стављен више какве провалије или реке, баш за то, што ћу у овом случају више пазити и посматрати свој ход. Што се више напрежемо, сами себе да посматрамо, то све више можемо бити уверени да баш ништа не посматрамо — вели Вунт.')

__У посматрању психологија предњачи испред природних наука у томе, што сазнаје своје појаве без посредника, непосредно и са потпуном сигурношћу; застаје иза ње, што своје предмете није у стању да стави преда се, и да их трајно посматра. Ну на који начин се испомаже психологија у овоме:

Знамо, да све оно што смо доживели пе престаје, а да не остави никаква трага за нама, много што шта јавља нам се пак тако јасно, као да се у овај мах догађа И ми се тим слинама сећања често бавимо и посматрамо их. Много пута ћемо рећи: «то сам учинио због тог или овог узрока и не знајући шта чиним» или «тада сам ово или оно осећао», «чинило ми се овако или онако», а о свему томе не бисмо били кадри дати рачуна у онај мах, кад су се ти догађаји изводили. Дакле оно што не можемо посматрати тачно у тренутку, када се у нама догађа, можемо касније с помоћу сећања. И мисе у томе можемо тако извежбати, да у сећању одржимо и сећањем испитамо све што нам може бити од потребе. Ово можемо тим пре

1 В. мој превод Вунтова чланка «Задаци експерименталне психологије», «Учитељ» за 1891|2 год. св. за новембар и за декембар.