Učitelj

АСОЦИЈАЦИЈА · ПРЕСТАВА 389

код људи, код којих је природно и вежбањем фино развијено чуло вида, особито у живописаца. Ну у опште код деце, пошто им је већином увек развијено памћење вида, то се често и сви задаци утврђују у памћењу дечјем сукцесивном асоцијацијом. Одговарајући свој задатак, дете види пред собом отворену књигу или свешчицу и прелази са странице на страницу. Зато је врло корисно штампати у дечјим књигама особита имена крупним словима, а у свешчицама треба подвући оне речи и имена, које треба добро упамтити и знати. Сукцесивна, асоцијација. највише помаже, да се у нама установе не редови но целе групе престава, где су за једну, која је у средини везане и оне друге на све стране. Ну описивајући речма таку групу, не можемо у једанпут ићи на све стране, то тим нам се и не смета. да, идући у једну страну, да утувимо шта има друга, а размотривши или описавши све што стоји на лево, пренесемо се по томе ради таког истог испитивања оног, што је на десној страни. Зато и ученици, приметивши стране карте, групу боја и цртање на њој. могу после тога сами слободно описивати карту почињући с каквог згодног места, те је тако изучавање географије куд и камо корисније и сталније но исто учење по књизи. Може се само тада назвати, да је географско изучавање темељно и стално, кад ученик, описујући н. пр. Волгу, уједно и престави у памети целу ову реку, како је она нацртана на карти са, њеним завијутцима притокама и градовима, те тиме да би могао описати Волгу од извора до ушћа и обратно мора се отргнути од књиге па прибећи карти. Једном речју треба се старати: да се географско познавање ученика врши расматрањем и цртањем карте, мора се прећи од симултане асоцијације учење по књизи — у сукцесивну, која, везана не причом већ картом, оставља чврст основ у памћењу ученика, и која без по муке изазива слику у органу за вид.

13. Чуло вида има велики удео у акту памћења, и ми се лако привикнемо, да све облачимо у боју и облик. Ма то били апстрактни Философски предмети, ми им дајемо какав било 06лик, да би се што помогли и задржали у говору, као и да би их груписали. Знаменити професор философије Куно Фишер у Јени, о којим се у јаснасти излагања најмучнијих и најапстрактнијих Философских категорија једва ко може сравнити, држећи предавање, увек прибегава табли н на њој црта — а не пише, схему свог предавања колико ради олакшице слушаоцима толико и ради себе. Он цртањем показује, како два или три појма, излазе из трећег, како се они сливају или раздељују, и у каквом се односу налазе један наспрам другог.

УЧИТЕЉ | 26