Učitelj

392 АСОЦИЈАЦИЈА ПРЕСТАВА

погрешну асоцијацију. Она, будући верна логички, може бити у то исто време лажна зато, што је основана на лажном, даном, нгтачном и непотпуном посматрању. Тако кад би сељак. знао, како постају Фургулити (стреле). онда им не би приписивао силу, да могу дрвље раздробити.

90. На овоме се оснива различност логичке истине од истине стварне — разумне. Где баш логичка истина. прелази у разумну немогуће је определити. Ми можемо имати само већи или мањи степен вероватности о разумности логичке истине, а никако потпуне уверености. Тако ми не можемо казати ни о једној појави, да јој са свим знамо узрок, може бити, да ће нам сутра наука показати, да оно, што ми оматрамо као узрок, "у свему није узрок, но само оно, што прати појаву. Логичка истина сама по себи је јефтина, и у свему не показује особитог развића главе, но само особеност у упућивању човека. Ми се често сусрећемо са глупим резонерима, код којих је оно логичка истина, што није ни реч, но уједно с тим, што није реч, то је доказ невештине и недотупавности. Зато је потребно. да се од самог почетка учења развијају логичке асоцијације код деце, но ваља се чувати да неби пали у једностраност, и не треба код деце развити страст резонирања, што би их могао одвести даље од онога, чему теже њихова знања и тачна посматрања. Логичка асоцијација треба да се развија и да се · уплете заједно са развићем способности за тачно посматрање као и са увеличавањем знања. Исто тако треба деци саопштити бојазан од прошлих логичких асоцијација, и показати им како су ове асоцијације често пута погрешне.

91. Из казанога је већ очевидно, да логичке асоцијације саме по себи не чине нешто тврдо и постојано, јер се мењају заједно са развићем човечјим, увећањем његовог знања, и променом погледа. Рогћ ћое-рогфег ћое јесте та иста логичка асоцијација, премда је на њој онда основан већи део човечјих предрасуда. После просипања соли, деси се у кући свађа, ове две појаве везују се у души човечјој с почетка по времену и механички, но по том примећујући неколико пута понављање следствености те две појаве, а не обраћајући пажње на то, да је само просипање соли било катшто услед непријатног расположења духа, да су свађе бивале и без просипања соли — човек преобраћа механичку асоцијацију по времеру у логичку асоцијацију и у просипању соли види узрок свађи. Следствено ова глупа асоцијација је већ логичка асоцијација, а није асоцијација по једновремености. Како вели Дробиш «она је бина симултана асоцијација само до тог времена, док ја нисам