Učitelj

АСОЦИЈАЦИЈА ПРЕСТАВА 393

увидео у једној појави узрок: друге.» Истинитост таквих асоцијација је односна. По чему ми знамо, да друга учења истинитост (као нпр. пређашње ћогог уапш природе) не прелази временом у расудак. кога наука посматра.

22. На овој поправци механички асоцијација по времену и месту у логичке; једне логичке у другу; и на вези појединих логичких асоцијација у више општијих; на основу опита; на тачним и опширним посматрањима и открићу науке — лежи у главном делу умни живот појединог човека и целог човечанства.

М!.. Асоцијација по унутрашњем осећању.

93. Строго узевши ова, асоцијација долази у разред асоцијација по сличности и различности. Тако кад појета види у шуми дрва слична са становима човечјим, кад у блеску ока види блесан муње, у шуму слуша жалбу, у прекрасном оживљеном пољу види осмејак и т. д. онда по битности ово није више асоцијаца по сличности, а сама ова сличност не открива, се разумом но појетским осећањем човека. Таквим асоцијацијама пун је народни језик. од њих су је образовано мноштво метафизичких Фраза у језику као н. пр. хујање ветра, уздах мора, и т. д.. на њима је основана већим делом народна митологија, а народна појезија обилно црпе из овог извора. Бела лабудица, која је заостала иза свога јата, везује се с представом девојке, која је удата па туђу страну. Оваких асоцијација пун је језик народни и оне му дају живот и боју. Ми,од самог детињства, — само то не примећујемо — хранимо се овом појезијом језика израђеном милијунима, појета, од којих су неки самостално подметнули какве биле појетичке сличности и различности, а други су их ценили и чували и увели их у општу употребу те ихи нама предали.

24. Ну ни све асоцијације по унутр. осећању нису таквог карактера. Често љубав и завист, симпатија и антипатија везује се у нашем памћењу. Тако престава о милом човеку може се асоцирати са преставом каквог било цвета, кога је он волео или ствари, коју је он употребљавао и т. д. Тако исто какав био догађај, који побуди у мени осећање одвратности и зависти, може се асоцирати са преставом какве било ствари и то обично. Један једини поглед на ту ствар пробуди у мени успомену о догађају или лицу, и то се тако изврши, да се само дугом и пажљивом анализом може открити, каква је опомена проузроковала да се сетим овог лица или догађаја.