Učitelj
496 ПРЕПАВАЊЕ
ДРЕДАВАЕ ЊЕ
06
ПИСАЊЕ ПО ТАКТУ (за 111. раз осн. шк.)
Међу наставним предметима осн. школе, као засебан предмет, узето је и Лепо писање. То је управо део Српског језика и, узгред буди речено, по нашем мишљењу није требало у оен. шк. ово писање одвајити као засебан предмет једно зато, што би се са истих разлога могли одвојити као засебни предмети докламовање, читање, писање и граматика, а друго зато, што у програму Срп. језика има писање, па се ту могло унети све оно што се хтело о Лепом писању, а не да у једном истом програму има два писања : једно обично, друго лепо, као да при прелавању обачног писања не треба пазити да се пише правилно. А кад ученици основ. школа пишу правилно, онда је то у исто време и лепо, јер се ваљда неће од њих тражити и неко друго лепо писање, циФрасто, калиграфеко или друго што. Но у осталом било оправдано или неоправдано ово отвајање Лепог писања од Срп. језика, тај предмет постоји, прописан је из њега програм, којп ваља вршити. А у том програму, поред другог, прописано је и иисање по токту.
Како се нама чини, писање по такту слабо се узима у нашим основ. школама, можда зато, што се држи да оно и нема бозна какве врелности, а по негде опет зато што се и не зна како га треба предавати. Међу тим пасање по такту има вредноети, има добрих страна и користи толико, да га неби требало запостављати. Добре стране и корист од писања по такту виде се из овога: |
Познато је да сви ученици не пишу ни подједнако брзо, ни поцједнако правилно и лепо. Једни пишу брже, други спорије ; једни одвише брзо, други одвише споро. Писање по такту имало би ту неједнакост да равна, да изједначује. Оно има једне да задржава у писању, те да не хитају и ве пашу неправилно, друге опет да натера на то да своју спорост мало убрзају.
Даље, многи ученици не познају довољно поједине црте као саставне делове слова, Џисање по такту има да боље истакне те елементе слова, да на све њих бољу пажњу скрене. Неки опет и ако познају како се пишу поједини саставни делови, опет их не пишу све довољно брижљиво, већ прве делове пишу лагано, угађајући, а после убрзају и греше. Тако исто бива и при писању речи и реченица, да се прва слова у речи или прве речи у реченици пишу полако и пажљиво, а после све бржо и све горе,
Џисање по такту има ту неједнакост да равна, да боље истакне састав-.