Učitelj

УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ. 465

најмање сме захтевати од психологије, којој су, с једне стране, потребне многе науке помоћнице, а с друге, још много описа и сређивања пре но што се пређе на тумачење и изналажење опћих закона. -

М. Подела психологије.

Видели смо већ, да се душевне појаве не разликују само од телесних но и међу собом. Ми се служимо разним именима при обележавању различитих појава душевних и под сваким именом разумемо друге Факте свести. Примери: мисао, памћење, уображење, осећање, гнев, жеља, одлука, воља и т. д. Дух људски обухвата, дакле, множиву душевних појава, које се разликују једна од друге, та разноликост је одавно запажена и у језику обележена.

·Наша свест се састоји из разних саставних делова — ележената. Али психолози старога века нису схватили те елементе, као. саставне делове душе, но као самосталне, оделите моћи душевне. То схватање се преносило и даље у психологију све до данашњих дана, па се шта више, ни сада још не може рећи, да га се психологија сасвим ослободила. Стара пеихологија је замишљала да се душа наша дели на неколико моћи душевних од којих је свака самостални носилац извесних душевних појава. Таке моћи су биле нар. осећање, уображење, памет, разум, жељење, хоћење и т. д. Али што се која наука више развија, то се све више огледа у њојзи тежња за јединством. Тако су се и с напретком психологије поједини појмови њезини стапали уједно, јер се дошло до уверења. да те моћи немају засебних органа. Сувремева психологија налази јединство свих душевних појава у свести, одбацује моћи душевне и доказује да подела душевног живота постоји тек нашом апстранцијот (одлучивањем), која одељује поједине појаве, који никад сами за се не долазе у свести, но су само појмови којима се ваука служи, да би их могла средити и испитати, Свест се састоји, као што смо већ поменули, из непрекидног тока осећаја и престава, осећања и воље. Душевна стања иду једна за другим и изазивају. | једно друго, а тек психолотском аналљигот одељујемо ми поједина стања и пспитујемо њихове саставне делове и њихове узајамне односе.

(