Učitelj

УТИЦА ОСЕЋАЊА И мисли 687

цају осећања на рад централнога органа и крвоток додамо и утицај, што га има мисао. Интересантан је пример овакога утицања способности Беља да, по својој жељи, успорава куцање свога срца. Још је лепши случај ивпричан у РАПохортвса Кгапзаснопа о неком човеку који је, кад год зажели, могао за неко време зауставити куцање свога срца. У опште се може узети као несумњив Факт, да пажња, усредеређева на ударе пулса, може у знатној мери утицати на правилност ових удараца. На тај исти начин, како говори Холанд, у ономе делу тела, на које скрећемо своју мисао, осећа се. увек тежина и немир, који је готово близак грчевима, а ако је тај део тела на, његовој површи на њему се осећа свраб или голицање. Некима је досгао предста“ити да им по телу мили каква било бубица, па да одмах изазову на томе месту осећај, који одговора такој представи, Овоме у прилог иде и саопштење познатога научника, Сеченова о једном господину, који је, чак и у мрачној соби, мегао изазивати код себе тако звану ушчигу кожу, само ако уобрази да му је хладно. У овом случају, као и у многим д угим, о којима бмо раније говорили, уображење по речима Сеченова, производи исти ефекат као реални осећајни подетицај. Ми знамо већ, по примерима што их од Холанда узајмисмо, да течење крви из носа под утицајем пажње, може постати обилније а тако исто нам је познато, да. мисао може бити узрок живљега лучења појединих жлезда нпр. пљувачних и т. д, Али је такво лучење везано са јачим притицајем крви, па према томе и са ширењем крвних судова. На тај начин ова нам два Факта — јачи крвоток и живље лучење појединих жлезда — показују, да се и под утицајем мисли као ин под утицајем осећања, могу вршити ове или оне измене у строју судова. Чарле Дарвин, који је тако исто велики по својем знању као и по обазривости у својим закључцима и не сумња у то, да је пажња, уоредеређења на извесном делу тела, кадра изменити строј судова. На основу ове способности је и Дарвин и подигао своју „Теорију о црвењењу“. Писцу ових редака испало је једном за руком да, помоћу непрестанога, усредсређивања пажње на прсте десне руке, учини да му три међу њима толико поцрвене, да су то могли опазити и ту присутни посматрачи. Бивало је и много важнијих случаје

УЧИТЕЉ 48