Učitelj

ВИТОРИНО ФЕЉТРСКИ - 625

препоручено да чува дом; јер од пређашњих другова принчевих имали ву приступа само они, који су били најприљежнији и најморалији. Одело, трпеза и све остало буде знатно упрошћено, а све сувишно и непотребно одстрањено и одбачено. Равуме се да је така смела и оштра промена изазвала вику и незадовољство; јер се држало, да је тим самовољним поступком његовим, повређено самољубље и частољубље принчева, и ако је он у свему томе поступао врло обазриво и разумно при уклањању њиног личног мешања при промени послуге, што се до тада сматрало за њино право, ипак се ту видело на сваком ко• раку повреда тих њиних права, и изазвало је вику и незадовољство, како принчева и послуге, тако и пређашњих другова принчевих, који сад нису имали приступа у двору. Но принц Гонзага, дознавши за све што се догодило, најсвечаније одржао је своју реч и одобрио цео тај распоред до најмање ситнице.

Лудвик и Карло, старији синови Гонзагови, нису се од_ диковали пријатном спољашношћу; јер Лудвик према својим годинама био је сувише дебео, тром, и за чудо све гладан и жедан; а Карло је опет био висок и јак, но страшно мршав и незграпан у покрету. И Виторино одмах предузме мере за исправку тих мана и недостатка, да привикне младе људе на умереност, на употребу просте но здраве хране и пића, а уједно и на разноврена телесна вежбања; те је тако постигао то, да су се оба младића доцније одликовала и пријатном спољашношћу, и растом се тако сФормирали, да их је он по правичности, а без икаква увеличавања, могао назвати својим ПН тором и Ахилесом.

Да оставимо за сада даље описивање живота Виторивова, па да упознамо читаоце еб његовим педагошким принципима; јер отуда ћемо видети дасу основна правила васпитања и пре неко лико столећа била ова иста која и сада, и да ове методе, којима, се ми поносимо, као резултатима најновијег проналаска биле су "одавно познате и нашим прецима.

Знамо већ из онога, што је напред речено, какав је важан, значај давао Биторино телесном развићу, јер у болесном стању човек друкчије гледа на ствари, друкчије све поима и схвата него кад је здрав. Проницљивост ума и брзина схватања није могућа у ненормалном стању организма, исто онако, као ипри