Učitelj

504 ( У ПАРИСКИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

шају, врло много потсећају на наше руске. У многих је поглед заморен, у ком се види нешто малаксалости и разочараности. Лица су врло интелегентна. Париске су учитељице, судећи по изразу очију и лица, врло строге и умеју одржавати ред у разраду. Свака од њих одлично зна свој посао. Друкчије и не може бити код њих, јер је конкуренција тако велика, да нигде неби трпели учитељицу — незналицу. На моју примедбу да дисциплина у париским школама поражава својом добротом и смишљеношћу, одговорила ми је управитељка једне школе са необичном строгошћу и одлучношћу: „ми не трпимо у служби учитељице, које не могу владати разредом.“

Међу учитељицама их је мало удатих. Питање о томе, да ли да се примају у службу удате жене често је покретано у Француској п било је поводом најватренијих, усмених и писмених спорова. На крају крајева је праведна страна одржала победу.

У париским се школама сасвим одомаћио обичај добру депу подстицити различним знацима за одликовање. Најбољи ученици у суботу дибију крстиће илп медаље на шареним трачицама, Ти се ордени мећу на груди с деве стране и носе се од суботе до суботе. За добар се успех дају још и тако зване јез ђопа роја — врло лепе, шарене сличице најразноликије садржине. Геез ђопз ротиз — продају се у књижарама у кутицама од 30 — 100 комада; цена им је разаична, од 2 до 5 пара дин. за сличицу. На наличју сваке слике налази се текет са објашњењем — и пријатно је везано с корисним. Сваке. се године. о јунским празницима у школама, у сваком разреду, издаје јулска награда ономе, за којега другови кажу да је најбољи ђак, послушан и добар спн

(или кћи), пли добар друг; награду досуђује цео разред већином гласова. Осим тога у свима се школама дају и новчане награде (боцтзе5) за годишње испите, |

Одношајп између ученица и учитељица учинили су ми се потпуно рационални: озбиљна простота без сувишне строгости, без афектације у

нежности, без наваличне и усиљене срдачности Забележићу једну врло оригиналну црту: школски закон прописује, да се деци говори ви,

У Паризу је врло много школа, које врло пријатно утичу на посетиоце, а код нас их у Русији не знам за што никако нема, — оне се зову материнске школе (беоПез табетпеПез). Материнска је школа дечја башта Фребелова, која не може боље бити успева на Француском земљишту, приносећи деци Францускога становништва неисказану корист. За Џаризлије, послом или службом заузете ван куће, ове су школе права. блго-

дет: о њиховој се деци у њима најбрижљивије старају, уче их да свесно посматрају свет божји, да тачно говоре, читају, пишу, раде, привикавају их да се мирно пграју или сама или заједнички у великим и светлим собама или у зеленилу школскога дворишта.

Материнске се школе у Паризу врло добро посећују: 200 деце је обичан број. У њих иду деца од 2: фу гедина "и мушког и женскога,