Učitelj
ПЕДАГОШКИ ОДЛОМЦИ 813
1
Напротив, противници наставе питају, да ли напредак моралности иде у корак с напретком науке, да ли је довољно бити научен, па да се буде частан, и у томе долазе да кажу са Сенеком: „наука напредује, врлина застаје:“; и са Еразмом у његовој удвељеној старости: „ја видим да се дух развија, али не видим да отуда човек постаје бољи““.
И један и други се варају, и из истог узрока: они приписују науци, дакле п настави, добре и рђаве стране којих она нема, јер приписују тајењу разума резултате, који су му туђи или споредни.
Херберт Спенсер је ставио питање на своје место, на начин мало чудноват, који је њему обичан: —
„Као да свак верује, да се владање управља по знањима, а не по осећањима. Идеја која чини да се ради с толико ревности на организацији наставе, нема друге полазне тачке. Свуда се чита да је незнање мати порока, да је већина осуђеника неписмена. Има других узрока моралној покварености. Зар су незналице оснивачи сумњивих друштава, трговци Фалеификоване хране, узурпатори Фабричних марака, крадљивци па мери, варалице на тркама, ажиотери, тровачиг Како би, збиља, знање. таблице множења пли примена сабирања и дељења могла угушити себичне тежње човекове Како би праволисна вежбања и граматичка анализа, развили љубав за правдом Зашто би, најпосле, географска знања увећала поштовање истинег Онај који би веровао да изучава геометрију учећи латински, пли који замишља да учи музику спавајући, не би био ништа луђи од оних, који се надају да начине човека бољим, вежбајући његове умне подобности"“. ;
Једна реч недостаје овој последњој реченици. Да је Х. Опенсер казао „само умне подобности“, он би врло тачно показао први узрок погрешке о којој је реч. Деца се уче у двострукој намери: прва и најочевиднија је, да им се даду знања која ће им требати у животу; друга и у многом најважнија, да се привикну пажњи, методи, лакости попмања, правилности суђења, пи тако да усаврше умно оруђе. Међу добивеним знањима, има пх чији је одношај према моралној користи одиста тешко схватити: не види се која се морална поука може извести из теорије несамерљивих бројева, или из правила глаголских придева. Има других (историја, књижевност), одакле природно излази морална поука, која није баш увек „морална“; млад дух, остављен самом себи, пли рђаво вођен, не би могао из учења историје извући другу поуку, осим поуке успеха или потребних људи. И, да узмемо простији пример, зар нема много басама Лафонтенових, које се не морају марљиво деци објашњатие
Поучна вредност наставе не састоји се дакле само у знањима која нам она. даје, него у умном развитку, за што је она згодна прилика, и
1 Рентез а Тистив ХСУ. 2 Беџтез ф Етазте, Пу. ХХ, 18. 8 Јитодиско“ а а зелепсе зосгале, р. 889.