Učitelj

ШТА И КАКО ДА ЧИТАЈУ ДЕЦА 825

“

Како да читају деца; Избор читања. Распоред читања по узрасту.

Знајући сад шта могу и шта треба деца да читају, да кажемо и како треба. да читају. Пре свега морамо казати, да су њихова читања дужни руководити родитеља и васпитачи, не остављајући деци пуну слободу у томе. Ако васпитач носи пред будућношћу детета одговорност у његовом васпитању у опште, то већ по самом значају дечјег читања, као врло важног фактора васпитања, он се не ослобођава ни одговорности у специјалном питању о читању. „брајње је нужно да родитељи о васпитању буду потпуно убеђени, да читање књига може бити и штетно за децу! <). Васпитач не сме никако дати питомцу у руке ни једну књигу, коју претходно не би он прочитао и одобрио, Погрешку чине неки родитељи, што остав-. љају деци право избора књига“). Дешава се чак и то, да се деци остави на потпуно расположење родитељска, библиотека. Бива, и то врло често, да деци дозвољавају да се користе, по сопственом избору, књигама из појединих библиотека где они склони на све што је ново за њих, узимају и „Нану«“ и „Западано“ Золе и „Преступленје и наказанје“ Достојевско,“ и све могуће преступе. Ми смо овде намерно прибегли к зуторитету извесних педагога и писаца, а такође и стварним (из живота) примерима с мишљењем да ће ова важна мишљења и жалосни примери убедити оне педагоге, који мешање васпитача у избор дечјег читања, сматрају као „злоупотребу преваге јачега < и моле да се не уудара на укусе и симпатије детета<“. Такав поглед ми сматрамо не само наивним него м лажним.

Као што је повнато, већина деце граби се за читање веома, радо, и често се та жеља разрасте у њих у неку жеђ к читању. Но желети је да се страст њихова умери и да се њихово читање не ограничава само једним процесом, Таква неумереност штетна је за Физичко развића детета, (јер је спојена с излишном сталношћу) тим више за ону децу која су влаба физички (а већ казато је да су к читању највише склоно она деца, која се не одликују јаким организмомј.. Штетна је та страст уму и Фантазији детета. Последња се развија, на рачун прве. Стално излишно раздражење Фантазије и осећаја одвлачи младог читаоца од стварног света. У време читања наша глава је, у самој ствари, позорница, туђих мисли. Кад ми читамо други за нас мисли ; ми просто понављамо његов умни процес; као што „Федери“ од притиска спољњег тела терају на послетку своју пружност (еластичностј, тако и ум тера своју од непрекидног навезивања му туђих мисли“3). На тај начин, дозвољавајући нашим питомцима да се зачитају — ми их одучавамо да мисле самостално и правилно од њих, по

1) Толлр: «Наша дђтскал летература» 2) Модзалевекји (Педагогическји сборникђ 1872.)

# Ово је код нас преведено и штампано, у књигу под именом «злочини и казна», а штампано у «Нар. Ослоб.» и «Нар. Дневнику“. Изашла је само једна свеска

8) Артурђ Шопенхоуера. Луча сћта его Филосоти.