Učitelj

2 ПОЉОЖАЈ УЧИТЕЉА

Поред тога веће вароши се тако рећи отимају за боље учитеље и добро их плаћају по 2500—2700 дин. и више поред накнаде за стан и огрев, а без обзира на године службе. Овим је код њих отворено поље бољим учитељима да се такмиче и добијају већу плату. а служе само 30 година, после кога времена добијају пуну највећу плату као пенсију, а која им се увек издаје унапред за ', године. А како је то код нас знамо сви врло добро.

И Француски па и руски учитељи имају по градовима много већу плату но ми. Исто је такоп у Енглеској и Северној Америци. Тамо учитељи почињу са 2000 дин. годишње и у току навршених 30 година, службе долазе на плату од 1900' дин. после чега имају ову последњу плату као пенсију. | Из овога се дакле види како смо ми мало награђени, и да смо готово о платом у једном рангу са учитељима, Тиролске, Салцбурга, Галиције. Босне и Херцеговине где учитељи имају по 800, 1100 или 1320 дин. годишње, али треба имати на уму да су то учитељи појединих народности, које не плаћа држава но саме општине. И овда је збиља жалосно кад једна слободна, и незаивсна Краљевина Србија, која на нас учитеље полаже све наде у напретку културном просветном и националном да нас ставља у један ред са учитељима општинским других држава.

Питање о поправци нашег стања културно је питање првог степена као што згодно рече један наш брат учитељ у Ново-_ ·_ садској Застави. «Полиција и казнени затвори неће моћи да. зауставе деморализацију, докле год не победи уверење, да. је "основ народном напредовању у народној школи, и да ни један капитал не носи веће камате онај, који оружа народне учитеље снагом и вољом за њихов свети посао.» —

Излозивши овако у кратким потезима питање о нашем материјалном положају на реду нам је да видимо какав је надзор био у нашим школама, какав је сад, и какав би требало да. да буде, да би тако поступно видели како се ово важно за нас питање до данас развијало.

Надзор. — Говорећи мало пре о спреми првих наших учитеља видели смо да није била тако ређи никаква. Исто је тако. било и у погледу надзора. Не само да није било никаквог надзора не само од државе и ошштине, него ни сами учитељи нису имали никаквог упуства, по коме би се управљали у своме раду, него је сваки радио по свом личном нахођењу. Отуда није нигде. било хармоније у раду, а о каквом програму подједнаком за све школе није било ни помена. Али ипак сви су предавали

;