Učitelj

ПОЛОЖАЈ УЧИТЕЉА 28 најнужније молитве црквене, читање црквено-словенског и српског језика; певање у цркви, писање и рачунање — само четири проста вида, па и то тешко. А на моралне пак васпитање деце обраћали су пажњу, разуме се према својим личним погледима на васпитање, и према своме интелекту.

Узимамо слободу навести једну моралну поуку тадашњих учитеља, коју су сва деца ондашња, морала на памет научити. То је било 1894 год. Та морална наука, гласи.

«Прељубазно чедо, охотно се труди; 80 училиш и прити, сваком чест принети, лексије учити; труда нешчадити,; јербо тако каже србска пословица, да се тело гоји од млогог спавања, а разум добија од великог труда; који сваког слуша и свачију“ сматра, па се од зла клони, и сваком добра твори; хватај се истине, срећа ти не гине.» —

Ето то је та морална поука у којој је утрпато свем труд п спавање, и гајење и слушање, и склањање од зла и творење добра.

Ну мало доцније када је се унутрашње државно стање колико толико консолидовало, обраћена је и већа пажња и на школе у сваком погледу надзора. 99 Марта 1836 године установи се звање директора основних школа, и за првог директора би постављен Петар Радовановић. Ну, и овоме првоме директору главна и готово искључива. брига била је старање о набавци учила, отварању школа и погађању и постављању учитеља. Каквог упућивања у раду није ни било, а на то се није ни мислило, а то се потврђује целим радом тога првога директора основних школа.

У почетку је био само тај један поменути надзорник, чију смо дужност у главном изложили. Доцније се установи попечитељство просвете и 10 Маја 1838 године би постављен први министар просвете, који !! Августа 1838 године видећи слабу спрему учитељску, а и никакав надзор над њима издадб «Наставленије» учитељима, у коме им налаже како да раде у школама и како да се понашају ван ове. Али и ово наставленије би од врло слабе или правије рећи никакве помоћи, јер учи_тељи и даље немаху никаква надзора и упуства у своме раду, па зато ни напредак се није никакав ни осетио у школама поводом наставленија министровог него је опет остала по школама да царује она иста умна сиротиња као и пређе што је било. Оно истина ондашњи неписмени управници државници ценили су народно васпитање и образовање, које има да даје школа, и зато су били прегли да унапреде наставу у школама, али су као што смо видели одмах у почетку ударили погрешним