Učitelj

4 ЈОБИЋЕВ ГОВОР

«Науку је јако ценио, а научнике високо поштовао. и помагао. Нарочиту је пажњу и љубав имао према неродном језику, књижевности и историји, и људи, који су се о тим предметима бавили могли су увек рачунати на његово пријатељство. и помоћ. Даничићу је помагао у издавању научних списа новцем. и другим олакшицама. Свагдашњи поштовалац Вука Караџића, кроз читавих 50 година, Гавриловић је био једини који је славног Јадранина дочекивао, ина својим колима возао, докле год. би се старац бавио у Београду.

Једном је дао својих 50 дуката, те том наградом изазвао расправу о Богумилима, која је доцније штампана. Опис Босне и Херцеговине (Гласник ХП) од некога Рафаила, Милошевића. аустријског некадашњег официра, који се око 1866—7 бавио у Београду, нити би постао, нити би угледао света, без. пок. Јована Гавриловића. Рафаило је писао онај опис немачки и Гавриловић га је непрестано подржавао, док је то писао, и док се тај спис на српски преводио. Смерност његова узрок је што о томе нигде ништа записано нема. У ред старања о српском умственом покрету у земљама изван Србије иде и то, што се увек бринуо да учини своју дужност према књижевним појавама и предузећима из Далмације. А непрестано се бринуо и за српске школе у Старој Србији. Потпомагао је учитеље и учитељке, за које је знао да хоће да иду тамо. Нарочито. се бринуо, да се шаље у Призрен и у те крајеве српских књига и одвајао је увек од књига својих и нарочито још куповао да их тамо пошље. Његова је међу првима мисао била да се шири српска мисао међу Буњевцима, Србима католичке вере, у јуж= ној Угарској. Он је неколике године давао трошак да се. штампају календари за Буњевце латиницом, а у смислу српских идеја. |

«Он је био један од првих, који су почели обраћати пажњу на нумизматику и у опште на старине у Србији. Његову су нарочиту пажњу имале студије географске. Има их више у Гласнику. И њих није свагда потписивао.»

И колико ли незнаних патриотских радова крије скромност његова и немар и неблагодарност наша, колика ли дела мило-

срђа и доброчинства. заклања од нас повученост његова, а за« боравност нашаг —