Učitelj

50 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ђења, бунцања и снови, месечарство и хипноза, страсти и лудило, кривичне појаве и т. д., све је то психологија испитала и класирала и изрекла закон: да нема ничега чудноватога у души, да она може бити само здрава и болесна, у потпуној радљивости или делимично, и да је у потпуној вези са телом и последица материјалних околности у телу и свету.

Као што рекосмо, овако проучена и сређена наука о духу могла је и бити у наше време основа за правилну педагошку науку. Тиме су

осуђене све васпитне химере, а примљен један правац, правац ириродно- |

емпшрички, који је такође и васпитној науци и њеној примени дао висока полета. |

У том правцу, правцу по коме је педагогија основана на науци о духу, израђено је и ово дело, чијим смо именом зачелили овај књижевни приказ. Ова расправа узима две психолошке појаве неопходно важне за васпитање и објашњује им развиће у духу човечијем. Те су појаве: осећање и воља. Писац је се у своме раду служио списима из наше и сувремене руске и немачке књижевности.

Најпре је и то по највише говорио о осећањима. За њих је рекао | да су: пријатна или непријатна последица или траг, који остаје у души после примљених осећаја и после примања спољашњег света или унутрашњих закључака. Ова су осећања душевно расположење према извесним предметима, од којих су утисци били у стању да утичу на нашу свест.

Писац истиче као најважнија у моралном погледу: друштвена осећања, која се образују у друштву, а стварају у души љубав или мржњу према нечему. |

Осећања су пасивна и без вредности, докле не ојачају у тежње. Тежње су већ активнијег карактера, јер раде на УзррИнАњу пријатних п отклањању непријатних осећања.

Према томе, осећања су основ душевно-естетичком развијању, тежње моралном и практичком. Из њих се јављају мотиви за разне о на које се тиме и наша воља упућује. У том процесу п лежи педагошка. вредност осећања. Ако тежње буду потицале из васпитањем облагорођених осећања, онда ће оне, кад се буду примениле, постати добре навике, у противном биће зле.

По представама, које су створиле извесно расположење у души, управљају се: садржина, правац, јачина, трајање и обнављање осећања, Према представама и осећања се деле на квалитативна и Формална. Код. првих је садржина одређена, код других мутна ... мешовита.

У квалитативна долазе: интелектуална која прате рад; естетичка _ као производ чула,и морална, која постају нагоном, наслеђем и васпи-_ тањем, а по садржини су или лична или друштвена. За васпитање су најважнија, вели писац, морална осећања. Међу тим изгледа да су од · равне важности и интелектуална. Јер ако умни и сваки други рад испада